Projekat : Kako da Srbija iza?e iz krize ?

RADNA VERZIJA

Zbog ?injenice da je u Srbiji uspostavljen takav ekonomski sistem, koji Srbiju i narod vu?e u sve dublje propadanje, Privrednici Srbije su napisali ovaj projekat, koji nudi re�enje kako da Srbija iza?e iz sada�nje krize.

Odnosno kako da: postakne razvoj doma?e proizvodnje, zaustavi dalje propadanje postoje?ih preduze?e, napravi sistem koji ?e dovoditi strane investitore, uvede red u pla?anje poreza i doprinosa, smanji broj zaposlenih u dr�avnim organima i javnim preduze?ima i svede na meru koju mo�e izdr�avati doma?a privreda a pove?a broj zaposlenih u proizvodnom sektoru� itd.

Svesni da Valda R. Srbije verovatno ne?e prihvatiti ovaj projekat, jer je on protiv interesa vlasnika krupnog kapitala, pojedinih vladinih slu�benika i narodnih poslanika koji imaju svoje preduze?e koje se bavi uvozom, mi smo ovaj projekat napisali sa namerom da ?itaoce podstaknemo na razmi�ljanje i poka�emo da postoji re�enje za ove na�e probleme.

Dijagnoza !

Da bi pacijentu ( koji je na umoru ) dali pravi lek, potrebno je prvo dati pravu dijagnozu, tako ?e mo i mi, prvo ?e mo navesti uzroke zbog kojih Srbija ve? 20 godina propada ( mi te uzroke zovemo, gre�ke Vlade R. Srbije ) a potom propisati lek, odnosno ponuditi projekte koji re�avaju ovaj problem.

Prva gre�ka Vlade R. Srbije

je u zakonu o porezima, zakon je omogu?io da: pojedinci ne pla?aju poreze, privrednici da be�e u zonu sive ekonomije, zakonsku korumpciju i kriminal i stvorio nesigurnost kod isplate plata bud�etskih korisnika i penzija.

Poreski sistem treba urediti tako da bude: po�ten, pravi?an, sveobuhvatan odnosno da ga svi pla?aju bez izuzetka, i da ima razvojnu ulogu u podsticanju doma?e proizvodnje.

Na primer:

Primer br 1. Nije logi?no i pravedno, da zakon dozvoljava da vlasnik Delta banke, proda Delta banku banci Inteza za 277.500.000 eura ( dvesta sedamdeset sedam miliona i pesto hiljada eura ), da dr�avi Srbiji ne plati ni jedan dinar poreza po osnovu prometa-prodaje banke, a kad obi?an gra?anin proda stari auto za 100 eura, mora da plati porez po osnovu prometa.

Primer br 2. Vlada R. Srbije, mimo logike, donela je zakon da poreski obveznici koji imaju promet ispod 4.000.000 dinara na godi�njem nivou, da ne pla?aju PDV porez. Ovakvim re�enjem, vlada je stavila ove privrednike u povla�ten polo�aj, jer je njihov proizvod-usluga na tr�i�tu jeftinija za iznos poreza, a to je prouzrokovalo da privrednici ( koji pla?aju PDV porez ) be�e u sveru gde se ne pla?a PDV porez i u sveru sive ekonomije.�

Druga i klju?na gre�ka vlade R. Srbije �to je ugasila doma?u proizvodnju, ubila svaku ideju-razmi�ljanje kod doma?eg privrednika da bi i on mogao ne�to proizvoditi u Srbiji, odnosno �to je stvorila takav sistem da se u Srbiji ne isplati ni�ta proizvoditi.

�

Tre?a gre�ka Vlade R. Srbije u pogre�no uspostavljenom sistemu koji reguli�e pla?anje, bolje re?eno ne pla?anje. Ne�to malo reda kod pla?anja, vlada je uvela kod pla?anja obaveza prema dr�avi i to po�tuju mali privrednici, jer se mali privrednici boje zakona i vlasti zbog prinudne naplate, dok pojedine velike firme ne pla?aju svoje obaveze prema dr�avi, jer prinudna naplata prema njima se ne primenjuje, a obavezu pla?anja dr�ave prema privrednicima i pla?anje privrednika izme?u sebe dovela je do dobrovoljnosti.

�

?etvrta gre�ka Vlade� R. Srbije je u tome �to nije donela zakona o maksimalnom broju zaposlenih lica u dr�avnim slu�bama i javnim preduze?ima, nepostojanje pomenutog zakona, dovelo je do situacije da svi �ele da se zaposle u dr�avnu slu�u i javna preduze?a,� ne razmi�ljaju?i da li to mo�e da izdr�i doma?a privreda.

Ne?emo vi�e nabrajati gre�ke Vlade R. Srbije, gre�aka ima mnogo, mi ?e mo pre?i na prestavljanje ovog projekta!

Na� predlog:

Predla�emo Vladi R. Srbije da uradi slede?e:

�����

1. DA REFORMI�E PORESKI SISTE, TAKO DA PORZ I PDV POREZ SVI PLA?AJU.

2. DA SE POKRENE DOMA?A PROIZVODNJA,� bez doma?e proizvodnje nema novog zapo�ljavanja, ve?ih plata i penzija, stabilnog bud�ete, odnosno bez doma?e proizvodnje nema izlaska iz krize.

3. DA DONESE ZAKONE I UREDBE, KOJI ?E ODMAH OBEZBEDITI GRA?EVINSKOJ OPERATIVI NOVE POSLOVE.

4. DA UVEDE RED I DISCIPLINU KOD PLA?ANJA.

5. DA POPRAVI ZAKON O STE?AJU.

6. DA SMANJI DR�AVNU ADMINISTRACIJU.

7. DA UNAPREDI UPRAVLJANJE JAVNIM PREDUZE?IMA.

8. DA UVEDE REDA, U PLA?ANJE DOPRINOSA ZA PIO I ZDRASTVENO OSIGURANJE.

9. DA UNAPREI �KOLSTVO, DA ONO BUDE U SLU�BI PRIVREDE I DA IZGRADI SISTEM KOJI ?E U?ENICIMA I STUDENTI DAVATI VI�E ZNANJA.

10. DA UNAPREDI PROGRAM SOCIJALNE ZA�TITE.

Predla�emo slede?e:

KAKO UVESTI RED U

PLA?ANJE POREZA, A DA POREZ BUDE U FUNKCIJI RAZVOJA ?

1.1. Obavezno� pla?anje� poreza� prilikom� prodaje� preduze?a-kompanija

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da donese zakon, kojim ?e obavezati preduze?a-kompanije koje rade u Srbiji, da su obavezni da plate porez dr�avi Srbiji.

Obrazlo�enje predloga!

Siguran sam da dr�ava Srbija ne?e imati novca za penzije i plate bud�etskih korisnika, ukoliko ne promenimo zakon o porezu, koji omogu?ava vlasnicima krupnog kapitala da ne pla?aju porez dr�avi Srbiji, kao �to pokazuje prikazan primer, gde vlasnik Delta banke proda Delta banku za 277.500.000 eura ( dvesta sedamdeset sedam miliona i pesto hiljada eura ) a dr�avi Srbiji ne plati ni jedan dinar poreza.Od poreza , koji se skupi od obi?nih gra?ana, prilikom prodaje starog automobila za 100 eura, ne?e se mo?i dobro �iveti.�

1.2. Obavezno pla?anje PDV poreza !

Da donese zakon, koji ?e obavezati da svi ( bez izuzetka ) pla?aju PDV porez, a to zna?i da PDV porez moraju da pla?aju� i : lekari, advokati, frizeri, taksisti, peva?i, glumci, slikari itd.

Ovaj zakon treba da ide toliko daleko, da se PDV porez mora platiti i na medicinska pomagala ( na primer na invalidska kolica ), stim �to bi nadle�no ministarstvo u svom bud�etu imalo srestva za povra?aj PDV-a ugro�enim osobama.

Uvesti zakonsku obavezu, da su gra?evinski inspektori, komisije za tehni?ki pregled objekata, razne dr�avne slu�be, obavezne da sara?uju i poma�u poreskoj policiji u kontroli da li je pla?en PDV porez. I?i do takvih detalja, da se omogu?i gra?anima Srbije da mogu poslati video klip poreskoj upravi, a koji dokazuje da je neki peva? pevao na nekoj zabavi, sa ciljem da poreska policija mo�e proveriti, da li je za tu uslugu peva? platio PDV porez.

Vidi projekat:

�

Vidi projekat ?Utaju PDV porez koju omogu?ava zakon o planiranju i izgradnji ? koji pokazuje, kolika je utaja poreza i koji nudi re�enje ovog problema. Ovaj projekat mo�ete na?i na sajtu: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/171-utaja-pdv-poreza-koju-omoguava-zakon-o-planiranju-i-izgradnji.html i

�

Vidi projekat ?Kako zaustavit plja?ku malih privrednika od strane SOKOJ-a ? koji pokazuje, kolika je utaja poreza i koji nudi re�enje ovog problema. Ovaj projekat mo�ete na?i na sajtu: http://www.privrednicisrbije.rs/aktuelno/198-kako-zaustavit-pljaku-malih-privrednika-od-strane-sokoj-a.html

Obrazlo�enje predloga!

Ne sme biti ni jedan izuzetak, jer ako ga imamo, mi onda sve to deformi�emo i do?emo do dana�nje situacije, kada se vr�i utaja PDV-a poreza u iznosu od vi�e stotina miliona eura.

Porez na imovinu

Da donese zakon, koji ?e imati razvojnu funkciju u oporezovanju imovine, a to zna?i oporezovati realnu vrednost imovine i tu uklju?iti i imovinu preduze?a, tako da se vlasnika robne ku?e ili fabrike, ( kaoja je prazna i ne radi ) primora da je stavi u funkciju ili da je proda. Realno oporezivanje zna?i, da ako neki plac, stan, zemlji�te ili druga nekretnina vredi 100.000 eura, da na taj iznos pla?a porez.

Zakonom obavezati vlasnika nekretnine, da prilikom prijave poreza, vlasnik sam navede vrednost svake pojedina?ne nekretnine izra�ena u eurima, poreska policija mo�e a� nemora da uva�i taj podatak ali ne sme obra?unavati ve?u od tr�i�ne. U slu?aju kad do?e do prometa nekretnine, a njena realizovana vrednost je ve?a nego �to je vlasnik procenuo, vlasnik je obavezan da plati porez na ekstra profit i porez koji je utajio proteklih godina.

Objekti koje vlasnici ne koriste, ( ovde mislim na nezavr�ene objekte, prazne placeve, prazne robne ku?e, prazne fabrike itd ) porez se obra?unava tako �to se izra?unati porez za tr�i�nu vrednost nekretnine pomno�i sa 3 ( tri ), a to zna?i da ?e porez biti 3 puta ve?i za one koji objekte ne koriste.

Obrazlo�enje predloga!

Ovakvo re�enje potrebno je, da bi se spre?ila opstrukcija vlasnika nekretnine, spre?ilo zaustavljanje razvoja i nezaslu�enog boga?enja pojedinaca.

Primer 1: Ako su vlasnici zemlji�ta u Kragujevcu, tra�ili 4000 eura po aru od Fijatovih komponeta�a, naka pla?aju sada porez na njihovu procenu da zemlji�te vredi 4.000 eura.

Primer 2. Ako su vlasnici zemlji�ta, uz autoput blizinu Beograda, prodavali jedan hektar zemlje za 200.000 do 1.000.000 eura po hektaru, a za to isto zemlji�te pla?ali dr�avi porez u iznosu od 4.000 dinara ( odnosno 4 eura ) godi�nje, a zemlji�te 500 metara dalje od pomenutog, koje nema asvaltni put, na tr�i�tu ko�ta 10.000 eura po hektaru. Nisu ovi vlasnici zemlje, koji su uzeli 200.000 do 1.000.000 eura po hektaru, zaslu�ni �to je autoput ili put pro�ao pored njihove njive, niti su oni finansirali izgradnju tog puta, pa da mogu uzmu toliki novac od naroda.

1.4. Porez na zaradu ( Kanadski sistem )

Da donese zakon, gde ?e porez na zarade biti u slu�bi razvoja proizvodnje po Kanadskom modelu, a to zna?i : da gra?ani ?ija je zarada ve?a od 150.000 eura na godi�njem nivou, za iznos preko propisanih 150.000 eura pla?aju porez u iznosu od 100%.

Onaj gra?anin, koji je zaradio preko 150.000 eura a novac ulo�io u proizvodnju, oslobodit ?e se pla?anja poreza za iznos preko 150.000 u iznosu od 90%.

Primer: Grag?anin zaradi 300.000 eura godi�nje: prvih 150.000 eura oporezovano je po progresivnoj stopi oporezivanja a drugih 150.000 eura, ukoliko ne ulo�i u proizvodnju, oporezuje po stopi od 100%.

( Na primer: zarada do 20.000 eura jedna stopa, od 20.000 do 50.000 druga stopa, od 50.000 do 100.000 tre?a stopa, od 100,000 do 150.000 ?etvrta stopa oporezivanja a preostalih 150 000 eura oporezuje se sa 100%, to zna?i da mu dr�ava uzima sve, ali ako ulo�i 150.000 eura u proizvodnju, dr�ava ga osloba?a pla?anja poreza u iznosu od 90%. od ovih drugih 150.000 eura)

KAKO POKRENUT DOMA?U PROIZVODNJU ?

Glavni uzrok propadanja Srbije le�i u pogre�noj ekonomskoj politici, koja je uni�tila doma?u proizvodnju, a klju? za izvla?enje Srbije iz sada�njie krize, nalazi se u izgradnji sistema koji ?e omogu?iti pokretanje doma?e privrednje.

Za�to nema interesa, kod na�ih privrednika, da ne�to proizvode ?

Nema doma?e proizvodnje, zato �to je Vlada R. Srbije prodala tr�i�te Srbije stranim kompanijama i uvoznicima, i ne postoji �elja ni plan da se sada�nje stanje u proizvodnji promeni.

Da bi se pokrenula doma? potrebno je uraditi slede?e:

• Vezati uvoz robe za izvoz, realizovati projekat ,, Kako pokrenuti proizvodnju ??,
• Nuditi ideje �ta proizvoditi, realizovati projekat ,,Srpska agencija za posticanje proizvodnje SAPP ?? ,
• Osnovati dr�avnu agenciju ,,Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu?? ,
• Napraviti sistem koji ?e privla?iti strane investitora, realizovati projekat ,, Projekat SPAS ??,
• Zamoliti doma?e tajkune da izgrade po jednu proizvodnu fabriku i

2.1. Veza uvoza i izvoza

Vlada R. Srbije je prodala-poklonila tr�i�te Srbije stranim kompanijama i uvoznicima, stvorila takav ekonomski sistem da se u Srbiji ne isplati ni�ta proizvodit a privrednike Srbije dovela u situjaciju do o proizvodnji ne smeju ni da razmi�ljaju.

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da donese zakon, koji ?e obavezati uvoznike, da svoj uvoz u R. Srbiju pokriju sa izvozom sli?ne robe, po slede?em modelu :

• u 2011. godini da svoj uvoz pokriju sa 10% izvoza,
• u 2012. godini da svoj uvoz pokriju sa 20% izvoza,
• u 2013. godini da svoj uvoz pokriju sa 30% izvoza,
• u 2014. godini da svoj uvoz pokriju sa 40% izvoza,

Tra�imo od Vlade RS da uva�i interes malih i srednjih privrednika i da gore pomenuto re�enje ovog problema usvoji i podr�i odgovaraju?im zakonima.

Napomena:

Pogledaj projekat �,,Kako pokrenuti proizvodnju?? koji se nalazi na sajtu: : http://www.privrednicisrbije.rs/aktuelno/118-kako-pokrenuti-proizvodnju.html

�

Projekat ? Kako pokrenuti proizvodnju ?

Projekat broj 1

Ovaj projekat govori o pogre�noj ekonomskoj politici u R. Srbiji, koja je dovela da se ugasi industriska proizvodnja i nudi re�enje kako obnoviti industrisku proizvodnju, zaposliti nezaposlene, pove?ati plate i penzije.�

Obrazlo�enje predloga:

Za�to je ovo re�enje bolje od uvo?enja ve?e carine na odre?ene robe?

Mnogi ekonomisti i politi?ari, zala�u se da se uvedu ve?e carinske stope, na uvoz odre?ene vrste robe, kao za�tita doma?e proizvodnje. Ovakvo re�enje je pogre�no i ve? vi?eno, u pro�losti Srbija je doma?u proizvodnju �titila sa visokim carinama, uvoznim kvotama i nije uspela ni da je za�titi niti da je razvije.

Uvo?enjem vi�ih carinskih stopa, na uvoz odre?enih roba, ne?e se pomo?i razvoju doma?e proizvodnje, jer se uvoznici ne teraju da organizuju proizvodnju za izvoz, a uvezena roba samo poskupljuje da bi punila bud�et R. Srbije.

Re�enje koje mi nudimo je u slu�bi razvoja doma?e proizvodnje, jer tera uvoznike da organizuju proizvodnju i izvoz doma?e robe, a bud�e R. Srbije punio bi se iz realne proizvodnje.

2.2. Agencija SAPP

( Srpska agencija za posticanje proizvodnje - SAPP )

�

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da osnuje agenciju ,, Srpska agencija za posticanje proizvodnje - SAPP ,, ( �ta i kako proizvoditi ) po prilo�enom projektu a koja ?e uz pomo? srestava informisanja ( TV emisije ) nuditi konkretne ideje �ta proizvoditi, sa ciljem da male privrednike edukuje, ohrabruje i posti?e da razmi�ljaju �ta bi mogli da proizvode.

Za�to treba osnovati agenciju ,,Srpska agencija za posticanje proizvodnje ? SAPP,, ?

Agenciju treba osnovati :

• da bi podstakla sada�nje i budu?e privrednike da razmi�ljaju o ideji da i oni po?nu ne�to da proizvode,
• da podstakne razvoj male privrede, preduzetni�tvo i samozapo�ljavanje,
• da privrednicima pomogne da se me?usobno pove�u,
• da privrednicima pomogne da plasiraju svoj proizvod i
• da se bori za interese malih privrednika.

Primer iz Be?eja

Kako je mali privrednik-kozar Laki? �ivko propo !

Primer malog privrednika-kozara Laki? �ivka iz Be?eja pokazuje koliko je neophodno osnovati ovu agenciju SAPP, koji je do�ao iz Amerike sa 200.000 $ u Be?ej, ulo�io u farmu koza, borio se 5 godina da uspe u ovom poslu i propao.

• 2008 godine Laki? �ivko dolazu u Be?ej sa 200.000 $ sa namerom da otvori farmu koza jer taj biznis obe?ava.
• Na tr�i�tu Srbije ne mogu se kupiti prera?evine od kozijeg mlaka: mleko, sir, �jogurt, i surutka a proizvodi od kozijeg mleka su zdravi, skupi i imaju potencijal za izvoz, i to mu je govorilo da u zapo?etom biznisu sigurno ne?e pogre�iti.
• Izgradio je farmu, nabavio pedigrirane koze, dodatno se zadu�io jer nije bilo dosta onih 200.000$ i kreno u proizvodnju mleka,
• Po�to nije imao dovoljno srestava da izgradi i mini mlekaru, morao je da ostvari saradnju sa postoje?im mlekarama.
• Postoje?e mlekare odre?uju kvalitet, cenu i kad ?e da plate mleko, tako da je mali privrednik Laki? do�ao u probleme i mo�e se re?i propao.
• Re�enje ovog problema video je u udru�ivanju sa nekim sa kojim bi izgrado mini mlekaru i oni sami plasirali prera?evine od kozijeg mleka na tr�i�te.
• Zbog ne postojanja neke agencije, koja bi mu pomogla da na?e ortaka sa kojim bi osvoio proizvodnju i plasman prera?evina od kozijeg mleka, pomenuti mali privrednik je odlu?io da zatvori farmu.
• Srbija ima tr�i�te, postoji potreba za izvozom prera�evina od kozijeg mleka, �koluje tehnologe koji nemaju posao, ima i investitora koji bi ulo�io pare ali nema agenciju koja bi pomogla da se svi oni na?u i zapo?nu biznis u korist ortaka i dr�ave.

Napomena:

Pogledaj projekat� ,,Srpska agencija za posticanje proizvodnje-SAPP,, koji se nalazi na sajtu: : http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/245-srpska-agencija-za-posticanje-proizvodnje-sapp-.html

�

Projekat: Srpska agencija za posticanje proizvodnje SAPP

( �ta i kako proizvoditi )

Projekat nudi re�enje, kako dr�ava Srbija mo�e pomo?i malim privrednicima u organizovanju masovne proizvodnje poznatih-novih proizvoda svedskog kvaliteta, modernog-savremenog dizajna i kako te proizvode prodati a sa ciljem posticanja doma?eg preduzetni�va, samozapo�ljavanja malih privrednika i produktivnog zapo�ljavanja radnika.

2.3. Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje

po orta?kom principu

Za�to Vlada R. Srbije treba da osnuje agenciju ? Agencija za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu? ?

Srbija ne mo�e iza?i iz krize ukoliko ne razvije doma?u proizvodnju, doma?u proizvodnju ne mo�e razviti bez pomo?i dr�ave, ukoliko se dr�ava odlu?i da pomogne privrednicima u organizovanju i sufinansiranje doma?e proizvodnje, mnogi ekonomisti i politi?ari re?i ?e da je to vra?anje u 90godine.

Da bi bolje razumeli ovaj projekat, moramo napraviti malo pore?enje ekonomskih prilika u Srbiji u 1990 godini sa ekonomskim neprilikama u 2012 godine.

• Do 1990 godine Srbija je imala socijalisti?ki sistem, ekonomiju zasnovanu na dru�tvenom kapitalu i doma?oj proizvodnji svega i sva?ega, ulaganja u proizvodnju vr�ila su dru�tvena preduze?a iz svojih izvora i dr�ava preko svojih fondova, tada smo proizvodili odela, kamione, avione itd, imali prose?nu platu 1.000� DM �to je vrednost dana�njih 1.000 eura i 1.000.000 zaposlenih radnika vi�e u proizvodnji nego danas, imali spoljni dug od oko 4 milijarde dolara i bili u krizi koja je po?ela 1987 godine.
• 2000 godine po?eli smo da gradimo liberalni kapitalizam, prodali-privatizovali dru�tvena preduze?a, veruju?i da ?e ta preduze?a ve? sutra biti uspe�nija.
• 2012 godine nemamo vi�e �ta da prodamo, uni�tili smo doma?u proizvodnju tako da danas skoro ni�ta ne proizvodimo, sada�nja proizvodnja ne dosti�e ni 10% proizvodnje koju smo imali u 1990 godini, imamo 1.000.000 nezaposlenih vi�e nego 1990 godine, imamo prose?nu platu ispod 300 eura i svedske cene, imamo spoljni dug oko 25 milijardi dolara i ube?ivanje ekonomskih eksperata da se dr�ava ne treba da me�a u ekonomiju.

Na osnovu gore iznetih ?injenica mi predla�mo!

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da posebnim zakonom osnuje agenciju ? Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu ? a to zna?i da 50 % potrebnih srestava za proizvodnju konkretnog proizvoda daje privrednik ili grupa privrednika koja je predlo�ila projekat, a drugih 50% srestava daje agencija-dr�ava� i to realizovati na slede?i na?in:

• Agencija preko srestava informisanja stalno poziva privrednike da zajedni?ki pokrenu proizvodnju.

• Privrednik, samostalno ili u grupi, putem projekta konkuri�e kod agencije sa konkretnim predlogom �ta proizvoditi.

• Agencija procenjuje projekat i odlu?uje da li ?e u?i u realizaciju tog projekta,
• Privrednik ili grupa privrednika obezbe?uje 50% srestava za proizvodnju,
• Agencije obezbe?uje drugih 50 % srestava.
• Upravljanje proizvodnjom-preduze?em je u odnosu 50% : 50%.
• Posle 5 godina agencija prodaje svoj deo preduze?a a pravo pre?e kupovine imaju ortaci.

Da ukine subvencije dr�ave, samo ostaviti subvencije u poljoprivredi na nivou od 25% ostvarenih subvencija u poljoprivredi u 2011 godini i to samo za male poljoprivrednike a razliku do punog poljoprivrednog bud�eta za teku?u godinu plasirati kroz:

• osnivanje robnih rezervi koje ?e vr�iti otkup strate�kih poljoprivrednih proizvoda, a robne rezerve pretvoriti u aktivno trgova?ko preduze?e koje ?e na tr�i�tu kupovati i prodavati strate�ku robu na tr�i�tu zbog regulisanja istog ( na primer: Odrediti planom, da RR otkupe 30% svinjskih polutki od sada�nje proizvodnje ),
• izgradnju mini mlekara, hladnja?a, skladi�nog prostora, prera?iva?kih kapaciteta, sistema za navodnjavanje itd po gore prikazanom orta?kom principu.

Objekte koji se grade po principu orta?kog finansiranja mo�e graditi isklju?ivo registrovana gra?evinska preduze?a-radnje uz potpuno po�tovanje zakona i propisa i na osnovu javnog konkursa.

Za�to je potrebno ukinuti subvencije ?

Dosada�nja praksa davanja subvencija ( ili d�aba para kako ja to zovem ) nije dala o?ekivane rezultate, ve? je stvorila samo osnov za veliku korumpciju i kriminal. Tvrdnju da ovakvo re�enje proizvodi kriminal i korupciju potkrepljujem ?injenicom da je praksa vladinih slu�benika, koji sre?uju da neko dobije subvenciju, uzimaju od 30% do 50% od realizovane subvencije za sebe.

Kako obezbediti srestva za ovaj projekat ?

Srestva koja su potrebna agenciji kao ortaku obezbe?uje Vlada R. Srbije iz kredita od prijateljskih dr�ava ( Verujemo da zapadne vlade i banke ne?e hteti da daju novac za realizaciju ovog projekta, jer to nije u njihovom interesu. )� u iznosu od jednu milijardu dolara ili eura za prvu godinu, a za naredne 4 godine obezbe?uje po 1.5 milijardi dolara ili eura godi�nje.

Posle isteka od 5 godina agencija se finansira iz prodaje svog dela u orta?kim firmama, a razliku do 1.5 milijardi dolara uzima kredit.

Drugi deo srestava obezbe?uju privrednici iz sopstvenih izvora, iz kredita gde je potencijal privrednika preko 5 milijardi eure, ( primer: U�re?evina gra?ana u bankama je oko 8 milijardi eura a u slamaricama dr�e bar jo� 4 milijare eura. ), a Srpska dijaspora ima finansiski potencijal preko 20 milijardi eura.

Srpska dijaspora mo�e doneti novac, poslovne veze, znanje i ideje samo ako napravimo po�tena pravila igre, a svoj ekonomski interes oni ?e lako prepoznati.

Iz gore navedenog lako se mo�e zaklju?iti da postoji novac i ideje, samo fale po�tena pravila igre i organizacija.

Kako se srestva plasiraju ?

Vlada R. Srbije osniva 3 banke, preko kojih bi plasirala ova srestva. ( 3 doma?e banke sa 100% doma?im kapitalom treba osnovati zbog me?usobne konkurencije i postizanja ve?e efikasnosti u realizaciji ovih projekata. )

Za�to Vlada R. Srbije treba ovaj projekat da prihvati ?

Samo po osnovu� projekta 2.3 ( Agencija za sufinansiranje proizvodnje ) zaposlilo bi se oko 500.000 radnika za ?etiri godine.

• Cena jednog radnog mesta oko 20.000 eura.
• Dr�ava bi za ?etiri godine ulo�ila 5,5 milijarda + privrednici bi ulo�ili 5,5 milijardi eura u proizvodnju.
• Dr�ava bi po osnovu PDV poreza ubrala za 1 godinu 2,7 milijardi eura ( 300eura pros plata radnika x 1.2 prose?no pove?anje plate x 250.000 prose?an broj novozaposlenih radnika x12 meseci / 0.4 procenjeno u?e�?e plate u proizvodu = 2.700.000.000 eura ) �to pokazuje da bi vra?anje kredita bilo lako.
• Dr�ava bi po osnovu doprinosa za PIO i ZDR OSI ubrala za 1 godinu 1,66 milijardi eura ( 300eura pros plata radnika x 1.2 prose?no pove?anje plate x 250.000 prose?an broj novozaposlenih radnika x 12meseci x 0,65 procenat doprinosa na plate =1.660.000.000 eura ) �to pokazuje da bi bile ve?e i sigurnije penzije i vi�e srestava za zdrastvo.
• Efekte zapo�ljavanja i prihoda dr�avi koji bi dali projekti: 2.1 ? Kako pokrenuti proizvodnju? i 2.2 ? Projekat SAPP ? nisu uzeti u obzir.

Kako treba da izgleda zakon o agenciji da bi ovaj projekat uspeo?

Agenciju za sufinansiranje proizvodnje treba osnovati posebnim novim zakonom koji mora biti: logi?an, jasan, strog i da uvede li?nu materijalnu odgovornost rukovostva agencije.

Direktora agencije bira Vlada. R. Srbije na osnovu programa rada koga pi�e sam kandidat.

Direktor agencije mora da polo�i depozit, garanciju banke ili hipoteku na nekretnine u iznosu od 200.000 eura kao garancija da ?e agenciju voditi po zakonu i usvojenom programu.

Svi rukovodioci i slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk, kontroli�u rad orta?kih preduze?a i �ef knjigovostva biraju se na osnovu javnog konkursa, programa rada koga sami pi�u i ban?ine ili hipotekarne garancije koja iznosi od 50.000 eura do 100.000 eura.

Bezbedonosna agencija BIA daje mi�ljenje o kandidatima koji konkuri�u za radno mesto Direktor agencije, ?lana upravnog odbora, rukovodioci, knjigovo?e, slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk i koji kontroli�u orta?ka preduze?a i ukoliko je negativno mi�ljenje bezbedonosne agencije BIA ne mogu se zaposliti na odgovorna mesta u agenciji.

Direktor agencije, ?lanovi upravnog odbora, rukovodioci, knjigovo?e, slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk i koji kontroli�u orta?ka preduze?a pre izbora moraju da prilo�e imovinsku kartu: svoju, ?lanova porodice i vanbra?nih partnera.

Zakonom jasno re?i, da je dozvoljena gre�ka i za nju se materijalno ne odgovara ali je zabranjena kra?a, mito i korumpcija, da se u slu?aju kra?e, mita i korumpcije napla?uje nastala �teta i krivi?no odgovara.

Upravni odbor agencije ima 7 ?lanova, sastavljen je od ?lanova koje su predlo�ile politi?ke stranke, u upravni odbor agencije obavezno ulaze i prestavnici opozicije, koji moraju imati potrebno obrazovanje, iskustvo i moraju prilo�iti hipotekarnu garanciju kao garanciju da ?e svoj posao obavljati savesno.

Za�to treba ovakav zakon ?

Zato �to je Srbija naviknuta na: kra?u, mito, korumpciju i kriminal; zato �to je prezadu�ena dr�ava; zato �to narod nema posla, te�ko �ivi, a ovaj projekat predvi?a dodatno zadu�ivanje u iznosu od 5 milijardi eura.

Ako se usvoji ovaj projekat a ne uvede strog i logi?an zakon, �ne samo da ovaj projekat mo�e propast, nego se pare mogu pokrasti i tako narod i dr�avu dovesti u jo� goru situaciju nego �to jeste, a to autor ovog projekte nikako ne �eli.

2.4. Kako privu?i investitore

Da bi privukli investitore da u Srbiji grade proizvodne pogone, potrebno je izgraditi sistem koji ?e podrazumevati slede?e:

• ? Izjedna?avanje stranih i doma?ih investitora, �

• ? Izjedna?avanje velikih i malih investitora,�

• ? Stvarati uslove da se ostvaruju li?ni kontakti sa vlasnicima kapitala,�

• ? Zakonom omogu?iti da onaj ko dovede investitora, a koji ?e graditi proizvodni pogon, da za to dobije finansisku nadoknadu,�

• ? Uklju?iti Srpsku dijasporu u ovaj posao, kao budu?e investitore i kao pojedince koji dovode investitore,
• ?Stvaranje mre�e prijatelja Srbije u svetu, koji ?e pomo?i u dovo?enju stranih investitora,

• ?Stvaranje logi?ne zakonske regulative, koja ne mora biti najpovoljnija u odnosu na okru�enje, ali mora biti jasna. �

Kako privu?i strane investicije ?

Predla�em Vladi R. Srbije:

Da donese zakon koji ?e uklju?iti Srpsku dijasporu u zakonodavnu i izvr�nu vlast R. Srbije i dati im zadatak da dovode strane investitore u Srbiju.

Strane investicije najbr�e mo�emo privu?i ako ostvarimo li?ni kontakt sa vlasnicima kapitala, to je posao Vlade R. Srbije, lidera politi?kih stranaka, a mi predla�emo da se u taj posao uklju?i i Srpaska dijaspora.

Uklju?ivanje Srpske dijapore u ovaj posao, uraditi po projektu SPAS koji mo�ete pro?itati na sajtu Privrednici Srbije.

Zakonom omogu?iti da onom ko dovede stranog investitora pripada marketin�ka nadoknada u iznosu 50 % �od poreza na li?ne dohodke radnika u narednih 5 godina, ako su srestva ulo�ena u proizvodnju. Dr�avni funkcioneri i slu�benici nemaju pravo na gore pomenutu marketi�ku nadoknadu.

Napomena:

Pogledaj projekat� ,, Projekat SPAS ,, koji se nalazi na sajtu: : http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/189-projekat-spas.html

��������������

�

����������������������������� Projekat� S P A S�

�Ovaj projekat nudi re�enje, kako uz pomo? Srba iz dijaspore da na?emo put spasenja za Srpski narod i Srpsku dr�avu.

Kako obezbedit doma?e investicije ?

Da Predsednik Vlade R. Srbije i Predsednik R. Srbije zamole doma?e tajkune da otvore po jednu proizvodnu fabriku.

Predla�emo Predsedniku vlade gospodinu Ivici Da?i?u i Predsedniku Srbije gospodinu Tomislavu Nikoli?u da zamole na�e velike privrednike ( tajkune ) koji su kupili dru�tvena preduze?a a ta preduze?a vi�e ne rade da izgrade neke proizvodene pogone i da to javno objave u srestvima informisanja sa imenom i prezimenom koga su zamolili i koliko su tra�ili da ulo�e u proizvodne pogone.

Za�to ovo tra�imo ?

Svi dana�nji veliki privrednici ( tajkuni ) kupili su dru�tvena preduze?a za male pare, ve?ina njih je ugasila proizvodnju, zatvorila preduze?a i na takav na?in zaradili ogroman novac a to su uradili po zakonu jer je takav zakon done�en.

Kako kapital odbeglih tajkuna staviti u funkciju razvoja proizvodnje u Srbiji ?

Da Vlada R. Srbije donese zakon koji ?e omogu?iti na�im tajkunima koji� su se ogre�ili da svoj greh odkupe tako �to ?e otvoriti po jednu proizvodnu fabriku.

Mnogi na�i privrednici su se obogatili u proteklih 20 godina, dr�ava je protiv pojedinaca pokrenula krivi?ni postupak zbog zloupotrebe a oni su pobegli u inostranstvo i odneli novac. Dr�ava od ?lanica Evropske unije tra�i da isporu?e na�e tajkune Srbiji da bi im mi sudili i da bi ih poslali u zatvor a ?lanice EU to odbijaju i ako se mi borimo da u?emo u tu EU.

Gra?ani Srbije od ovoga nemaju nikakvu korist nego samo �tetu, oni su odneli novac i ako ih slu?ajno nekad uhvatimo mi ?e mo im ih, strpati u zatvor i napraviti jo� ve?i tro�ak poreskim obveznicima. Zato mi predla�emo da se donese zakon po kome ?e odbegli na�i tajkuni mo?i da odkupe svoje grehove.

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese poseban zakon po kome ?e odbegli tajkuni mo?i da odkupe svoje grehove.

Zakon treba da omogu?i odbeglim tajkunima da se dogovore sa Vladom R. Srbije o ceni otkupa svojih grehova za �ta ih tereti tu�ila�tvo.

Vrednost greha izra?unava se tako �to tu�ila�tvo i zainteresovana strana dolaze do zajedni?ke cifr a onda zainteresovana strana podnosi zahtev Predsedniku republike Srbije da da svoju saglasnost o pomilovanju.

Predsednik republike Srbije po svojoj savesti procenjuje da li ?e prihvatiti dogovor tu�ila�tva i zainteresovane strane.

Dobijena finansiska srestva od odbeglog privrednika-tajkuna upla?uju se na ra?un Agencije za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu i koriste se za pokretanje proizvodnje.

Ovaj zakon se ne odnosi na one koji su odbegli a optu�eni su za ubistva, trgovinu drogom i ljudima, silovateljima i onima koji su optu�eni za ru�enje ustavnog poretka R. Srbije.

Za�to treba ovaj zakon ?

Usvajanje ovog zakona omogu?ilo bi odre?enim privrednicima-tajkunima da otkupe svoje grehove tako �to ?e se njihovim parama otvori neko preduze?e koje ?e zaposliti nove radnike a to je za narod mnogo korisnije re�enje nego da ih dr�imo u zatvoru o na�em tro�ku ili da im zabranimo dolazak ku?i u Srbiju.

KAKO OBEZBEDITI POSAO

GRA?EVINSKOJ OPERATIVI I ZAPOSLITI NOVE RADNIKE

Gra?evinska operativa u oblasti visokogradnje je na kolenima, po mnogima propala, zbog nedostatka posla odnosno nedostatka investitora.

Ovakvu lo�e stanje moglo bi se popraviti� odmah ukoliko bi vlast usvojila ponu?ene projekte koje je predlo�ilo Udru�enje gra?evinskih in�enjera Srbije-UGIS i Udru�enje Privrednici Srbije.

Predla�emo Vladi R. Srbije da realizuje dole prikazane projekte:

Rad na crno ubija

male privrednike u gra?evinarstvu�

Ovaj projekat nudi re�enje kako zaustavit rad na crno odnosno davanja poslova licima koja za to nisu registrvana, ne pla?aju poreze i doprinose, ne zapo�ljavaju radnike, i kako posta?i razvoj preduzetno�tva u oblasti gra?evinarstvu.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/173-rad-na-crno-ubija-male-privrednike-u-graevinarstvu.html

�

Fasade se ru�e a vlast ?uti !

Ovaj projekat pokazuje da nam se fasade na objektima ru�e dok gra?evinska operativa nema posla a ministarstvo gra?evina i In�enjerska komora Srbije ?ute i nudi re�enje kako ovaj problem re�iti.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/170-fasade-se-ruse-a-vlast-uti.html

�

�

�

Siroma�ni a rasipamo toplotnu energiju

Ovaj projekat pokazuje koliko je rasipanje toplotne energije u Srbiji, kolika je nebriga vlasti i nudi re�enje kako da po?nemo da ovaj problem re�avamo.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/169-siromani-a-rasipamo-toplotnu-energiju.html

KAKO RE�IT PROBLEM NE PLA?ANJA U PRIVREDI ?

Postoje?i zakon je uspostavio� takva pravila privre?ivanja da: se veliki privrednici bogate na ra?un malih zato �to im zakon dozvoljava da ne pla?aju robu i usluge, mala i srednja prreduze?a-radnje propadaju zato �to ne mogu da naplate svoju robu ili usluga, mala i srednja preduze?a-radnje propadaju jer zakon omogu?ava da privrednici namerno idu u blokadu da bi izbegli pla?anje dugova a posle otvore preduze?e radnju pod drugim imenom na istoj adresi. Zbog ovakvih pravila mnoge male firme su propale, radnici su ostali bez posla a vlast ?uti.

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da donese zaknom koji ?e uvesti rada u sistemu pla?anja roba i usluga odnosno obavezati privrednike, dr�avu i javna preuze?a da su obavezni da pla?aju po dole predlo�enom modelu.

Zakonom obavezati sve privrednike da su obavezni dug izmiriti najkasnije 30 dana od isteka valute pla?anja a ukoliko to ne u?ine kaznit ?e se sa kaznom u iznosu 5% duga + pripadaju?a kamata za dug a najmanje sa 50.000 dinara i poreska uprava obavezna je da blokirat ra?un radi duga poverioca.

Zakonom obavezati sve privrednike da su obavezni elektronskim putem prijaviti dug du�nika koji je stariji od 30 dana od dana isteka valute i za ne prijavljivanje duga predvideti kaznu za privrednike poverioce.

Zakonom obavezati knjigovo?e da su 2 puta godi�nje obavezni da obra?unaju dug koji je stariji od 30 dana od isteka valute pla?anja i da obra?unaju propisanu kaznu i o tome elektronskim putem obaveste poresku upravu.

Zakonom obavezati sve privredne subjekte da su obavezni me?usobne odnose regulisati ugovorom ili porud�benicom usluga ili robe ( stara porud�benica ), kada se pru�a usluga fizi?kom licu porud�benicu popunjava onaj ko daje uslugu.

Zakonom uvesti li?nu odgovornost vlasnika preduze?a-radnji na slede?i na?in:�

• Odgovorna lica u preduze?ima-radnjama ( direktori, rukovodioci i vlasnici radnji ) ?ije preduze?e-radnja ode u ste?aj ili je blokirano du�e od 60 dana, kaznit ?e se zabranom vr�enja poslova odgovornog lica sa minimum 5 godna. ( Odgovorna lica su direktori, vlasnici preduze?a i radnji i lica koja su ovla�tena da podpisuju ugovore, virmane i ra?une. )�

• Odgovorno lice u preduze?u ili radnji krivi?no ?e odgovarati za prevaru uz zapre?enu kaznu zatvora u trajanju 3 do 10 godina zatvora ukoliko ne izmiri obaveze prema poveriocima tako �to dovede preduze?e?radnju do ste?aja a kupi: nekretninu, skupe automobile, plovila ili novac stavi na �tednju na svoje ime ili ime ?lanova svoje porodice.�

• Neizmireni dug posle ste?aja pripisuje� se licima-vlasnicima preduze?a koje je oti�lo u ste?aj i prenosi se u druga preduze?a gde ta lica imaju deonice.�

• Dug koji je nastao po osnovu zatvaranja radnji a nije izmiren jer nema iz ?ega, posebno se evidentira i ve�e za ime vlasnika i deponuje u sud, a napla?uje se od imovine koju du�nik uknji�i na svoje ime ili nasle?uje.

Obrazlo�enje predloga :�

Ukoliko Vlada ne uvede disciplinu u pla?anju sav njen trud da popravi stanje u dr�avi je uzaludan jer postoje?e re�enje ?e i dalje zatvarati mala i srednja preduze?a a radnici ?e ostajati bez posla.

KAO STE?AJ STAVITI U FUNKCIJU RAZVOJA ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da izmeni zakon o ste?aju kako bi on bio u funkciji razvoja.

Postoje?i zakonu o ste?aju omogu?ava ste?ajnom upravniku da prodaje delove firmi, ma�ine na komad, delove opreme itd da bi skupila �to ve?u masu novaca kako bi namirio poverioce. Ovakvim re�enjem gube i poverioci i radnici jer se firma koja je u ste?aju totalno uni�tava.

Predla�emo Vladi R. Srbije da odre?enim zakonima zabrani prodaju firmi na par?e, odnosno firma u ste?aju se mo�e prodati samo cela.

Ste?ajni postupak mora se zavr�iti u roku od 30 ( trideset ) dana.

Radnici ako nisu primili 2 ( dve ) plate obavezni su da pokrenu ste?ajni postupak a ukoliko to ne pokrenu priznaje se dug samo dve plate.

Zakonom uvesti li?nu odgovornost direktora-odgovornih rukovodilaca radnji-preduze?a tako da odgovorna lica koja su dovela u sta?aj radnju-preduze?e ne mogu raditi poslove odgovornog lica u radnji-preduze?u, osnovati sopstvenu radnju-firmu ili biti suosniva? u trajanju od 5 do 15 godina na teritoriji R. Srbije.

Obrazlo�enje ovog predloga:

Ovakvo re�enje bi dovelo da firma-preduze?e mo�e oti?i u ste?aj gde bi se promenuo samo vlasnika a stvorili bi se uslovi da firma-preduze?e nastavi sa radom i o?uvala bi se radna mesta.

�

KAKO SMANJITI DR�AVNU ADMINISTRACIJU ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese zakon koji ?e smanjti dr�avnu administraciju po dole prilo�enom modelu.

Da se broj zaposlenih koji se finansiraju iz bud�eta ( republi?kog, pokrajinskog, gradskog i op�tinskog ),� do 2014 godine svede na broj kliko ima zaposlenih radnika koji se finansiraju iz bud�eta u Austrije, jer je Srbija po veli?ini i po broju stavnika sli?na Austriji.

Da se broj zaposlenih u javnim preduze?ima, ?iji je osniva? ( republika, pokrajina, grad i op�tina ),� do 2014 godine svede na broj kliko imaju sli?na preduze?a u Austriji, jer je Srbija po veli?ini i po broju stavnika sli?na Austriji.

Da se javna preduze?a zakonom obave�u da izdvoje minimum 15% ( odrditi procenat ) srestava od ukupnog prihoda za teku?e i investiciono odr�avanje objekata i opreme.

Da se povla�?ena javna preduze?a kao �to su: Vode Vojvodine, Putevi Srbije, razne direkcije itd zakonom obave�u da tro�ak plata i materijalnih tro�kova ne mo�e biti ve?i od 10% od ukupnog prihoda.

Da se zakonski omogu?i lokalnoj samoupravi, koja izdaje dr�avnu zemlju u zakup, da mo�e zadr�ati sav prihod od zakupa, ukoliko sredstva ulo�i u izgradnju primarnih i sekundarnih kanala i cevnog razvoda za sisteme za navodnjavanje zemlji�ta, ukoliko tro�ak administracije ne prelazi vi�e od 3% ukupnog prihoda.

Obrazlo�enje predloga.

Ukoliko �elimo da jednog dana imamo standard Austrije ne smemo imati ni jednog vi�e slu�benika-?inovnika, politi?ara vi�e nego �to ima Austrija jer privreda to ne mo�e isfininsirati.�

Ukoliko �elimo da nam jednog dana javna preduze?a funkcioni�u kao �to funkcioni�u u Austriji, onda ne smemo imati nijednog radnika vi�e zaposlenog nego �to ih imaju sli?na javna preduze?a u Austriji jer su i oni posredni tro�ak privredi.

Sada�nja praksa� ve?ine javnih preduze?a u RS je da sav prihod dele u� plate a tro�ak odr�avanja objekata prebacuju na bud�et (� dr�ave, grada i op�tine ) �to negativno uti?e na privrednike jer nemaju pouzdanog investitora a kao poreski obveznici pla?aju njihov nerad i nesposobnost rukovodstva.

Sada�nja praksa� u ovakvim preduze?ima je da se skoro sav� prihod dele za� plate zaposlenih ( u nekim javnim preduze?ima plate ?ine 90% od prihoda ) a za teku?e i investiciono� odr�avanje i novogradnju se ne izdvaja ni�ta pa se postavlja pitanje �ta ?e nam takva preduze?a kad od njih nemaju korist ni privrednici ni korisnici usluga.

Ovakvo re�enje nudi nadu poljoprivrednicima da ?e se po?eti sa izgradnjom sistema za navodnjavanje a privrednicima sigurnog investitora i realne nove poslove.

�

KAKO UNAPREDITI JAVNA PREDUZE?A ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese takve zakone koji ?e naterati javna preduze?a da �ive od svog rada a ne kao do sada da se njihov nerad finansira iz bud�eta kroz subvencije.

Predla�emo

• da Vlada R. Srbije zakonom smanji davanje subvencija javnim preduze?ima postepeno i da kroz 4 godnie ne mogu biti ve?e od 25% koliko su bile u 2011 godini.
• da Vlada R. Srbije zakonom odredi koliko procenata od ukupnog godi�njeg prihoda javno preduze?e mora izdvojiti za investiciono i teku?e odr�avanje. Dosada�nja praks je da sav prikupljeni novac, od pru�anja usluga, ide u plate a razvoj i odr�avanje neko drugi je finansirao.
• da Vlada R. Srbije zakonom ograni?i broj zaposlenih u javnim preduze?ima na broj koliko imaju sli?na javna preduze?a u Austriji. Ovo smanjenje broja zaposlenih postepeno smanjivati do 2014 godine.

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese zakon koji ?e uvesti stru?nost i li?nu odgovornost rukovostva javnih preduze?a po dole prilo�enom modelu.

Kako birati upravni odbora JP ?

?lanove upravnog odbora bira Vlada R.Srbije, odnosno nadle�no ministarstvo, odnosno lokalna vlast na osnovu javnog konkursa i predloga politi?kih stranaka kojie u?estvuju u parlamenutu odnosno u skup�tini op�tine.

?lanovi upravnog odbora se biraju na ?etiri godine i mandat im traje dok traje mandat stranaka koje su ih predlo�ile.

?lanovi upravnih odbora su i prestavnici opozicije u procentu u kome u� kome u?estvuju u skup�tini.

?lanovi upravnog odbora su kontrolni organ koi slu�i da informi�e vladu, lidere politi?kih stranaka i javnost o radu rukovostva JP.

Kako birati direktora JP ?

Glavni direktor javnog preduze?a bira se na osnovu janog konkursa i programa rada koga kandidat pi�e a bira ga Vlada R. Srbije odnosno nadle�no ministarstvo za JP na nivou republike a lokalna vlast bira glavnog direktora JP na nivou lokalne samouprave.

Glavni direktor propisuje uslove i bira ostale direktore, svoje saradnike, na osnovu javnog konkursa i programa rada koga kandidati sami pi�u.

Direktori se biraju na mandat od 4 godine i sa njima se pravi poseban ugovor a po isteku mandata ili raskida ugovora izabrani direktori ne mogu biti zaposleni u tom javnom preduze?u ni na kakvom radnom mestu.

�

KAKO NATERATI PRIVREDNIKE

DA UREDNO PLA?AJU DOPRINOSI ZA PIO I ZDRASTVO ?

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da se zakonom uvede stroga kontrola u pla?anje doprinosa za PIO i ZDRASTVO tako da se uvede li?na odgovornost direktora koji ne pla?aju doprinose.

Zakonom propisati da se dirktoru koji ne isplati poreze i doprinose za dva meseca zabranjuje se da radi poslove odgovornog lica na teritoriji R. Srbije.

Zakonom, uredbom propisati na?in isplate li?nih dohodaka odnosno vezati neto isplatu li?nog dohodka radnika za uplatu doprinosa za PIO i ZDRASTVO. Samo promenom obrazca isplate li?nog dohodka radnika mo�e se posti?i da poslodavci ne mogu izbegavati pla?anje doprinosa.

�

Primer.

Sada�nje re�enje-tehnika kod isplate li?nih dohodaka je:

• Ispunjava se virman ( Nalog za prenos ) za svakog radnika posebno,
• Kumulativno za sve radnike posebno se ispunjavaju virmani-nalozi za prenos za doprinose PIO i posebno za ZDRASTVO,
• Na kraju godine se ispunjava obrazac gde se ve�e upla?eni doprinosi za radnike.

Mi predla�emo slede?e da se propi�e poseban nalog za isplatu li?nih dohodaka radnika a on treba da sadr�i slede?e rubrike:

• ime radnika ( i dosad je taj podatak bio )
• mati?ni broj radnika i staviti ga ispod imena ( do sada nije bio taj podatak )
• rubriku u koju ?e se upisati ukupna bruto zarada ( neto li?ni dohodak + doprinosi za PIO + doprinosi za ZDRASTVO ? administrativne zabrane ) ovaj podatak se unosi ru?no.
• rubrike kao �to su doprinosi za zdrastvo, doprinosi za PIO sistem sam automaski razvrstava.
• rubriku administrativne zabrane popunjava se ru?no,
• rubrika neto zarade sistem sam izra?unava i rubriku popunjava.

Ovaj sistem omogu?ava da nije mogu?e isplatiti neto zaradu radnika a da nisu pla?eni doprinosi i obrnuto a preko mati?nog broja radnika automaski se �alje podatak u penziski i zdrastveni fond da je za konkretnog radnika pla?eno zdrastveno i penzisko osiguranje tako da ne?e trebati raditi M-4 obrazce i overavati knji�ice.

�

KAKO UNAPREDITI �KOLSTVO DA

BUDE U FUNKCIJI PRIVREDE I STICANJA VE?EG ZNANJA ?

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da se zakonom propi�e broj studenata koji se upisuju na tehni?ke fakultete i na dru�tvene tako da odnos upisanih studenata na tehni?ke fakultete u odnosu na dru�tvene fakultete bude 50% naprema 50% a da u 2014 godini taj odnos bude 70% : 30% u korist tehni?kih fakullteta.

Da se zakonom obave�u da su svi fakultei obavezni da studente ispituju pred video kamerama i da se video zapis sa polaganja ispita ?uva u arhivama.

Da se u srednjim �kolama 30 % u?enika opredeli za zanatska zanimanja.

Da bi se postigao kontinuitet u u?enju potrebno je uvesti obavezno testiranje 3 puta godi�nje iz svih predmeta.

Da se li?ni dohodak ? plata nastavnika u srednjim �kolama ve�e za uspeh u?enika.

�

KAKO UNAPREDIT PROGRAM SOCIJALNE

PPOMO?I UGRO�ENIM GRA?ANIMA R. SRBIJE A DA ON BUDE PRAVI?AN ?

U ovoj oblasti ima dosta problema od situacije da neko ne prima pomo? dr�ave, nema posla pa ni zarade i bukvalno gladuje do situacije da pojedini korisnici zloupotrebljavaju socijalna davanje tako �to su na�li re�enje kako da primaju socijalnu pomo? i ne?e da rade jer je razlika izme?u plate i socijalne pomo?i suvi�e mala.

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Predla�emo da Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnim vlastima napravi program po kome ?e se ugro�enim lcima davati po 20 ari poljoprivrednog zemlji�ta na kori�tenje a na kojima ?e oni proizvoditi povrtlarske kulure za svoju potrebe a vi�ak proizvodnje mo?i da prodaju.

Socijalno ugro�enim licima davati:

• poljoprivredno zemlji�te,
• seme,
• srestva za za�titu,
• uzorati parcele i
• stru?ni savet kako proizvesti povrtlarske kultur i kako koristiti srestva za�tite davati preko dr�avnog poljoprivrednog savetnika.

Licima koja su ostala bez posla davati:

• poljoprivredno zemlji�te,
• besplatan stru?ni savet davati preko dr�avnog poljoprivrednog savetnika.
• kredit u iznosu od 1000 eura za koji ne?e trebati �irant i
• kontrolu koju ?e sprovoditi dr�avni poljoprivredni savetnik.

Ovde treba napomenuti da sve ovo imamo, nisu potrebne velike pare ali nemamo ideja i volje da pomognemo na�im sugra?anima u nevolji.

Primer iz Be?eja:

Be?ej ima, poljoprivredno zemlji�te, socijalno ugro�ene gra?ane, nezaposlene i gra?ane koji obilaze kontejnere da bi se prehranili i gra?ane koji po ataru kradu tu?e poljoprivredne proizvode.

Ovo je sa ?im Be?ejska vlast raspola�e:

• Be?ejaska vlast upravlja sa 10.000 hektara dr�avnog zemlji�ta,
• Be?ej ima stru?na lica koja mogu dati savet iz oblasti poljoprivrede, ima i dr�avnog poljoprivrednog savetnika,
• Be?ej ima poljoprivrednike koji pru�aju usluge oranja i pripreme zemlji�ta

Uz malo volje i znanja ova ideja bi se mogla realizovati a da dr�avu mnogo ne ko�ta.

Napomena:

Ako se desi ?udo pa Vlada R. Srbije prihvati ovaj projekat i realizuje ga u potpunosti desit ?e� se slede?e:

• za 3 ( tri ) meseca zaustavit ?e se dalje propadanje, stabilizovat ?e se bud�et RS, posti?e se sigurnost u isplati penzija i plata bud�etskih korisnika i stvorit ?e se perspektiva i nada da ?e do?i bolje sutra,
• za godinu dana u proizvodnju ?e se ulo�iti 2.000.000.000 ( dve milijarde eura ili dolara ), zaposliti 100.000 radnika u proizvodnji i pove?at ?e se realno plate i penzije za 10%,
• za ?etiri godine ulo�it ?e se u proizvodnju 10.000.000.000 ( deset milijardi eura ili dolara ) zaposlit ?e se 500.000 radnika u proizvodnji i realno ?e se pove?at plate za 30 do 40% i
• za dvadeset godina dostigli bi dana�nji standard i razvijenost Austrije.

Posebna napomena:

• Ukoliko vlast bude �elela da realizuje ovaj projekat spremni smo da u?estvujemo u njegovoj razradi do najsitnijih detalja.

• Pozivam ?itaoce da na ovaj projekat po�alju svoje primedbe i predloge jer ?e mo ovaj projekat poslati Predsedniku Vlade R. Srbije i Predsedniku R. Srbije i ostalim nadle�nim organima .

�

• Autor projekta:
• Ing Vujanovi? �ivojin
• Kontak tel: 069-155-41-22
• E-mejl : Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli �