| 
| 
Projekat ?Kako spre?iti kolektivno samoubistvo?
- Ovaj projekat pokazuje, šta se dešava kad dužnik ne može da vrati kredit. Pojedini privrednici zbog nekontrolisanog zaduživanja i nemogu?nosti da vrate kredit, traže rešenje u samoubistvu. I naša država se nekontrolisano zadužuje, pa se pitam ! Šta ?e se desiti kad država Srbija ne bude mogla da vra?a kredite ? Da li ?e mo tražiti rešenje u kolektivnom samoubistvu ?
Uvod !
Kad se ne budu mogli vra?ati krediti, tad ne?e biti plata i penzija, a to mnoge gra?ane može navesti, da rešenje svog problema traže u samoubistvu. Zbog straha da država ne do?e u ovu situaciju, da ne može vra?ati kredite, mi smo napisali ovaj projekat !
Ovaj projekat nudi rešenje kako spre?iti nekontrolisano zaduživanje naroda i države i kako pomo?i privrednicima .
Dva ?lanka u dva dana ( 03 i 04 februara 2012 god ) u dnevnom list Blic su me zabrinuli, pa sam ih morao objaviti na ovom sajtu, da bi podstakao male privrednike i ?itaoce na razmišljanje.
?lanak od 04.02.2012 pod nazivom ? Ku?u zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni ? opominje male privrednike i sve gra?ane Srbije, da dobro razmisle kad uzimaju kredite.
Drugi ?lanak od 03.02.2012 pod nazivom ?Cvetkovi? zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina ? još više opominje i postavlja pitanje! Da li mi, kao narod i država, imamo šansu da preživimo, sa ovolikim kreditima?
Da ne bi došli u situaciju da jednog dana svi moramo izvršiti kolektivno samoubistvo, zato što ne?emo mo?i vratiti kredite. Potrebno je u sistem, ugraditi mehanizam koji ?e zaustaviti naše politi?are, da ovoliko zadužuju narod i državu. Politi?are naterati da rešenja, kako zaustaviti dalje ekonomsko propadanje naroda i države, traže poštuju?i logiku. Logi?no razmišljanje govori, da ne?emo iza?i iz krize, ako uzimamo kredite da bi isplatili plate i penzije, ve? ako obnovimo industrijsku proizvodnju svega i sva?ega, pove?amo izvoz, smanjimo dug i nepotrebnu administraciju i pove?amo produktivno zapošljavanje.
Projekat kako rešiti ovaj problem nalazi se ispod novinskih citata, on je napisan u skra?enoj verziji i ostavljena je mogu?nost da se dora?uje kroz primedbe i nove ideje.
Citat iz Blica od 03.02.2012
Cvetkovi? zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina
Suzana Laki? | 03. 02. 2012. - 21:00h | Foto: V. Lali? | Komentara: 411
Vlada Mirka Cvetkovi?a ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila gra?ane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za ta?no tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera ?in?i?a, Živkovi?a i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.
Ukupan dug aktuelne vlasti na po?etku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili gra?ane Srbije za oko dve milijarde.
Ra?unica ekonomiste Miroslava Zdravkovi?a pokazuje da nas je Cvetkovi? (?iji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Pore?enja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.
Predsednici vlada u vreme Miloševi?a - Radovan Božovi?, Nikola Šainovi? i Mirko Marjanovi? - imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otpla?ivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.
Ekonomista Mla?en Kova?evi?, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.
- Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemogu?e dobiti. Šainovi? je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.
Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kaže Kova?evi? za ?Blic?. Prakti?no, država se u inostranstvu za devet godina, zaklju?no sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.
Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa ?etiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uve?ala stara devizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.
Ova vlada najviše trošila na plate i penzije
Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduze?a, poput Železnica, ?Puteva Srbije? i ?Jata?. Na vidljive projekte, prema gruboj ra?unici, nije otišla ni tre?ina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti na?in smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.
Dug koji je preuzela prva Miloševi?eva vlada poti?e iz perioda socijalisti?ke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogu?nost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom me?unarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...
U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. optere?enje budžeta ?e biti sli?no - 3,7 milijardi, a kriti?na je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini optere?enje ?e biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovi?a kažu da je javni dug strogo kontrolisan.
- Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja ?e finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.
Javni dug govori o dugoro?noj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politi?ki rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono ?ime Srbija ne može da se pohvali.
?lanak objavljen u Blicu 04.02.2012
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/305311/Kucu-zbog-koje-se-ubio-prodali-po-bagatelnoj-ceni
Po?etak citata
Ku?u zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni
Ku?a zbog koje je Milan Stevanovi? iz revolvera sebi razneo srce, prodata je po svim zakonskim propisima. I pored toga što je imovina koju je svojim rukama stekao otišla na doboš po bagatelnoj ceni, postupano je u skladu sa svim propisima.
Stevanovi? je, po svemu sude?i, na najtragi?niji na?in postao žrtva naivno uzetog kredita.
Policija je o tome obavestila u pisanom izveštaju tužilaštvo, gde stoji da ništa nije moglo da spre?i prodaju imovine Milana Stevanovi?a, privatnika iz Kragujevca. I ako je vrednost ku?e od 400 kvadrata stambenog i još 200 kvadrata poslovnog prostora, sa dodatna tri ara placa u strogom centru Kragujevca prodata za 110.000 evra, po sedam puta manjoj ceni, sve je obavljeno po zakonu.
Zasad nikome nije jasno zašto je pokojni Milan Stevanovi? dozvolio da zbog duga od 25.000 evra, banka od koje je uzeo kredit proda njegovu ku?u koja vredi više od 700.000 evra.
Završen citat.
Rešenje ovog problema:
Projekat ?Kako spre?iti kolektivno samoubistvo?
Da bi Vladu R. Srbije naterali da traži rešenje izlaska iz krize u: pove?anju izvoza, obnovi industrijske proizvodnje svega i sva?ega, smanjivanju administracije i novom produktivnom zapošljavanju, a ne u uzimanju kredita, da bi se finansirale penzija i plata u administraciji. Potrebno je uvesti malo matematike u zakon o izboru narodnih poslanika, odnosno, potrebno je uspostaviti matemati?ku vezu, izme?u onoga što su politi?ke partije pre izbora obe?ale i onoga što su ostvarile, kad su došle na vlast.
Predlažem slede?e:
Potrebno je da pre raspisivanja parlamentarnih izbora, Republi?ki zavod za statistiku, objavi po?etno stanje u ekonomiji Srbije slede?e podatke. Stanje Srpske ekonomije prikazati preko koeficijenta K. ( K1 po?etno, K2 po?etno, K3 po?etno i K4 po?etno )
Pomenuti koeficijenti K je:
- K1 po?etno = Koliki je spoljni dug države Srbije iskazan u eurima,
- K2 po?etno = Koliki je unutrašnji dug R. Srbije iskazan u eurima,
- K3 po?etno = Koji je odnos izvezene robe u odnosu na uvoznu, izvoza/uvoz
- K4 po?etno = Koji je odnos braoja zaposlenih radnika u realnom sektoru u odnosu broj izdržavanih lica ( izdržavana lica su =penzioneri+nezaposleni+zaposleni u državnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru
Zakonom obavezati sve politi?ke partije, koje u?estvuju na parlamentarnim izborima, da moraju, u pisanom obliku ( formularu ), odgovore na gore postavljena pitanja. Koje ?e ekonomske rezultate ostvariti partija kad do?e na vlast, iskazane kroz koeficijent KP ( K planirano ).
Pomenuti koeficijenti KP je:
- KP1 planirano = Državu Srbiju mi ?e mo zadužiti, odnosno razdužiti za ( navede se cifra u eurima ).
- KP2 planirano = Mi ?e mo smanjiti, odnosno pove?ati unutrašnji dug R. Srbije za ( navede se cifra u eurima ).
- KP3 planirano = Mi ?e mo ostvariti slede?i odnos izvoza u odnosu na uvoz, izvoz/uvoz je: ( navesti koeficijent ).
- KP4 planirano = Mi ?e mo ostvariti slede?i odnos, izme?u broja izdržavanih lica, u odnosu na broj realno zaposlene, ( izdržavana lica su = penzioneri+nezaposleni+zaposleni u državnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru. Navesti broj.
Republi?ka izborna komisija objavljuje odgovore, politi?kih partija, na postavljena pitanja u sredstvima javnog informisanja, u roku 3 dana od dana raspisivanja izbora.
Nakon formiranja Vlade R. Srbije, Republi?ki zavod za statistiku objavljuje prose?ne vrednost koeficijenata KP ( K planirano ).
Svakog 28 februara, Republi?ki zavod za statistiku, upore?uje ostvarene koeficijente KO ( K ostvareno ) i rezultate objavljuje u sredstvima javnog informisanja.
- KO1 ostvareno = KP1/K1,
- KO2 ostvareno = KP2/K2,
- KO3 ostvareno = KP3/K3,
- KO4 ostvareno = KP4/K4.
Ukoliko su rezultat lošiji od obe?anog za 20%, Predsednik države R. Srbije obavezno raspisuje nove izbora, a ukoliko to on ne uradi, iz bilo kojih razloga, obavezan je Ustavni sud R. Srbije, da raspiše parlamentarne izbore najkasnije do 15 marta teku?e godine. Izbori se moraju održati u roku od 60 dana.
Zaklju?ak
Ovakvo rešenje, ukoliko bi se ugradilo u zakon, nateralo bi politi?ke partije da traže na?in kako rešiti ekonomske probleme u Srbiji i narodu dali realnu nadu, da ?e Srbija jednog dana iza?i iz ekonomske krize.
Napomena:
Autor je svestan, da ovaj projekat ne?e prihvatiti partije koje su na vlasti, a ni one koje su u opoziciji, jer projekat nudi matemati?ko merenje njihovog rada, a što njima ne odgovara. Postavlja se pitanje! Zašto sam napisao i objavio ovaj projekat ?
Projekat je napisan sa namerom, da gra?ane R. Srbije i privrednike Srbije podstakne na razmišljanje, i podseti gra?ane da ?e jednog dana oni, njihova deca i unuci, morati vrati ove kredite, koje država uzima. Nadom se, da ?e se pojaviti neko ko ?e okupiti misle?e ljude, koji ?e kroz konkurenciju projekata, ideja i programa, na?i put izlaska iz ekonomske krize.
Tako?e, svestan sam da ?e se pojaviti oni koji ?e tvrditi da ovaj predlog nije demokratski, jer ovakvo rešenje nema nigde u svetu. Ja im unapred odgovaram. Istina je da ovakvo rešenje nema nigde u svet, ali je istina, da smo mi mimo sveta. 1990 godine Srbija je imala prose?nu neto platu 1.000 DM, što je više nego današnjih 1.000 EURA, a danas imamo prose?nu neto platu manje od 300 Eura. Name?e se logi?an odgovor, da ekonomski bolesnik Srbija, koji boluje 22 godine, ne može se izle?iti aspirinom, ve? da je potrebna van standardna terapija.
Kako spre?iti male privrednike, da ne vrše samoubistva !
- Sve ?eš?a su samoubistva malih privrednika i gra?ana, o tome poneke novine pišu u senzacionalisti?koj formi, sa ciljem da na ovim vestima prodaju svoje novine, vlast ?uti, stru?na javnost ?uti, mali privrednici i gra?ani ?ute. Kao da se to dešava, tamo negde daleko, a ne kod nas !
Za ovakvo ponašanje malih privrednika, koji vrše samoubistva, dosta je kriva vlast. Zbog toga, predlažemo Vladi R. Srbije da donese propise i uredbe, koje ?e eliminisati razlozi, zbog koji mali privrednici dižu ruku na sebe i vrše samoubistva.
Predlažemo slede?e:
Predlažemo Vladi R. Srbije da zakonom, propisom obaveže sve sudove u Srbiji, da su obavezni da pokretnu i nepokretnu imovinu dužnika, koja se prodaje zbog duga obavezno, stavi na sjt suda,
Sajt mora biti, jasan i pregledan, po uzoru na komercijalne sajtove za prodaju nekretine, a oglas o prodaji nekretnine na sajtu mora biti minimum 15 dana.
Sadašnja praksa sudova je da pokretnu i nepokretnu imovinu, koju prodaju, objavljuju na oglasnoj tabli i na sajtu suda. Oglasna tabla i oglas na sajtu suda, izgleda tako, kao da se ne želi prodati nekretnina dužnika za realnu cenu. Vlasnik, ?ija se nekretnina prodaje, to doživljava kao nepravdu, a kod javnosti se otvaraju mnoge sumnje.
Predlažemo Vladi R. Srbije, da po partnerskom principu podstakne male privrednike, da se udružuju i formiraju krizne fondove, koji ?e se koristiti kad mali privrednik upadne u ovakve probleme.
Krizni fond formira država i zainteresovani privrednici, po principu štednje i orta?kog udruživanja.( Na primer : 10 malih privrednika se udruže, svako od njih da po 2.000 eura kao štednju u namenski fond, država da 20.000 eura, i taj novac se oro?e u državnoj banci. Kad, ne daj bože, neko od ?lanova udruženja upadne dužni?ku krizu, onda udruženje reaguje tako što kupuju nekretninu u visini duga, a malom privredniku daju rok od 6 meseci da otkupi svoju nekretninu.
Zaklju?ak !
Vlast nešto treba da uradi, da bi se smanjio broj samoubistava u Srbiji. Mislimo da ovaj naš predlog, može pomo?i da se smanji broj samoubistava kod preduzetnika.
Kako možete pomo?i ovu našu borbu !
Možete se reklamirati na našem sajtu Privrednici Srbije. Za informacije javite se ing Vujanovi? Živojin, na telefon 069-155- 41-22.
Možete uplatiti donaciju na ra?un Udruženje gra?evinskih inženjera ? UGIS, na broj teku?eg ra?una 205-68848-57 Komercijalna banka
Možete uplatiti donaciju na ra?un 160-5800100184731-95
Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj na?in ?e te pomo?i našu borbu.
Sa poštovanjem !
Autor
Ing Vujanovi? Živojin
