Napisao �ivojin Vujanovi? |

�

Projekat o�ivljavanja privrede� preduzetni�tva u Srbiji alt �

Projekat br 4

Kako posticati razvoj preduzetni�tva i udru�ivanje privrednika

Ovaj projekat nudi re�enje kako dr�ava mo�e pomo?i malim i srednjim preduze?ima da unaprede svoj biznis a da to dr�avu skoro ni�ta ne ko�ta.

�

Uvod:

�

Na�i politi?ari sete se malih i srednjih privrednika samo u vreme izbora, zbog velikog bira?kog tela, sa pri?om kako Srbija ima �ansu u razvoju malih i srednjih preduze?a i ako oni pobede tada ?e oni pomo?i malim privrednicima. Ovo pri?aju dok tra�e glasove od malih privrednika a kad do?u na vlast onda male privrednike ne prime?iju nego ih na svaki na?in diskimini�u.

�

Vlada RS daje bespovratna srestva i do 10.000 eura po novozaposlenom radniku velikim firmama a lokalna samouprava daje besplatno zemlji�te. Da bi vlada RS dala nepovratna srestva, a lokalna samouprava besplatno zemlji�te� velikima firmama, oni ta srestva moraju da uzme od nekoga a to su mali privrednici pa ispadne da mali i siroma�ni finansiraju velike i bogate.

�

Kako vlast diskrimini�e male privrednike u poljoprivredi pokazat ?u samo kroz dva primera.

�

Praksa je da se uvezu smrznute svinjske polutke i tako obori otkupna cena svinja do besmisla, seljaci na ovu situaciju reaguju protestom zbog neisplativosti proizvodnje, vlast ?uti,� seljaci pokolju sto?ni fond a onda sko?i cena mesa.

�

Praksa je i da prera?iva?i melka uvozom mleka u prahu, ucene proizvo?a?e mleka sa niskom otkupnom cenom, seljaci iz protesta prosipaju mleko� jer nemaju kome da ga prodaju zbog neisplativosti proizvodnje, vlast ?uti, seljaci pokolju krave ( po novinskim informacijama u poslednjoj godini dana zaklano je 145.000 krava muzara ) stvori se manjak mleka na tr�i�tu pa mleko poskupi.

alt

Seljaci su krajem 2009 godine prosipali mleko a

krajem 2010 nije ga bilo u prodavnicama.

�

Mi mislimo da davanje subvencija u vidu bezpovratnih srestava je neproduktivno i da to samo skriva problem. Kako se mo�e re?i da si pomogao poljoprivrednicima tako �to si mu dao subvenciju po hektaru ako si dozvolio nekontrolisani uvoz, na primer smrznutih svinjskih polutki ili� pili?a, pa� si seljaka naterao da ugasi svoju proizvodnju zbog neisplativosti.

Mi verujemo da Vlada RS i lokalna samouprava mogi i trebaju pomo?i malim i srednjim privrednicima jer je to i u njihovom interesu, ali na na?in koji smo dole predlo�ili.

Re�enje problema :

Tra�imo od Vlade RS da donese takvo re�anje da fond za razvoj i ministarstvo poljoprivrede stimuli�u udru�ivanje malh i srednjih preduzetnika po principu orta?kog sufinansiranja sa ciljem nove proizvodnje na slede?i na?in:

Udru�i se minimum 3 do 5 privrednika, imaju ideju �ta proizvoditi i taj projekat ponude fondu-ministarstvu sa predlogom da dr�ava na svki njihov ulo�eni evro ulo�i u projekat isto toliko i postaje sa njima ortak u poslu. Ulaganje dr�ave mora biti ravnopravno ( podjednako malim i srednjim preduzetnicima ) i ravnomerno ( podjednako na jugu, severu, istoku i zapadu Srbije ).

Dr�ava bi posle isteka od 5 godina ponudila na prodaju svoj deo a udru�eni privrednici bi imali pravo pre?e kupovine. Vrednost koja se prodaje ne bi smela da bude ve?a ( mo�e manja ) od uloga uve?ana za kamatu za povla�?ene kredite.

Na primer, Primer br 1.: Udru�i se pet proizvo?a?a mleka sa idejom da prera?uju svoje mleko ( Na primer da prave sir kavliteta �vajcarskog, Italijanskog ili Francuskog. ). Dr�ava bi na svaki njihov ulo�eni euro ulo�ila isto toliko i postala suvlasnik preduze?a ili radnje.

Na primer, Primer br 2.: Udru�i se pet ratara (proizvo?a?a p�enice ili kukuruza ) i konkuri�u kod dr�ave sa projektomleka za izgradnju silosa za skladi�tenje �itarica ili udru�i se pet vo?ara i konkuri�u sa projektom izgradnje hladnja?a.

Na primer, Primer br 3. : Za�to lokalna vlast u Be?eju u saradnji sa pokrainskom i republi?kom vla�?u ne ponudi projekat podizanja plastenika i tako formira 10 malih firmi sa po 5 radnika. Ovaj projekat bi se mogao re�iti na slede?i na?in:

alt

Ako op�tina Be?ej upravlja sa 10.000 hetara dr�avnog zemlji�ta za�to nebi mogla odvoiti 10 puta po 1 hektar za podizanje plastenika.

Ako op�tina Be?ej i pokraina ubiraju prihod od izdavanja zemlji�ta u Be?eju u visini od oko 2.000.000 eura godi�nje, za�to ne izdvoji deo srestava za orta?ko sufinansiranje plasteni?ke proizvodnje povr?a. U varijanti koju predla�em da op�ina Be?ej da zemlji�te i 50% srestava za izgradnju plastenika a drugih 50% bi dali privrednici koji konkuri�u za ovaj posao.