PROJEKAT PLASTENIK!

KAKO DR�AVA MO�E POMO?I RAZVOJ PLASTENI?KE PROIZVODNJE I KAKO MO�E ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?

 

Ovaj projekat nudi re�enje, kako Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnom vla�?u mo�e pomo?i razvoju plasteni?ke proizvodnje i kako mo�e zaposliti 21.600 radnika na nivou republike , a 116 radnika na nivou op�tine , u plasteni?koj proizvodnji povr?a i cve?a, po principu samozapo�ljavanja .

Uvod!

Da bi zaposlili 21.600 radnika, razvili plasteni?ku proizvodnju povr?a i cve?a i podstakli razvoj preduzetni�tva, potrebno je da dr�ava, odnosno vlast, prihvati nove ideje, odnosno da prihvati i realizuje ovaj projekat. Potrebno je, da se vlast i narod odreknu nametnute zablude, da dr�ava ne treba da se me�a u ekonomiju. Ina?e ovu zabludu, da dr�ava ne treba da se me�a u ekonomiju, smislili su politi?ari i plasirali je narodu kao jedinu istinu, sa ciljem da skinu odgovornost sa sebe za svoj rad i svoje neuspehe.

Ako �elimo da iza?emo iz krize, onda se dr�ava mora uklju?iti u re�avanju ekonomskih problema, mora tra�iti nove ideje i nove ljude.

Podse?am, 1990 godine politika se me�ala u ekonomiju i tada se u Srbiji proizvodilo skoro sve i sva�ta. Imali smo prose?nu neto platu od 1.000 DM, �to je vi�e nego dana�njih 1.000 eura, a dans, politika se ne me�a u ekonomiju, skoro ni�ta ne proizvodimo i imamo prose?nu neto platu manju od 300 eura.

Lokalni politi?ari, vlasti i opozicije, tvrde da politi?ari ne treba da se bave ekonomijom i zapo�ljavanjem. Ka�u da je to posao privrednika. Me?utim gra?ani misle druga?ije, gra?ani misle da je vlast kriva �to oni nemaju posla, �to su male plate i penzije i �to oni lo�e �ive.

Autor ovog projekta misli da dr�ava treba da se me�a u ekonomiju, ali na pravi na?in. Vlada R. Srbije treba da pomogne razvoj preduzetni�tva u Srbiji. Tako?e, i lokalna vlast, predsednik op�tine, treba da se aktivno uklju?i u zapo�ljavanje svojih sugra?ana u proizvodnji, ali na pravi, pravedni i logi?an na?in.

Da bi Srbija iza�la iz krize i da bi zaustavili iseljavanje, ( U poslednjih 25 godina iz Srbije se iselilo oko 1 milion gra?ana. ) potrebne su nove ideje i novi ljudi. Potrebni su novi projekti koji ?e proizvesti nove preduzetnike, a oni treba da obezbede nova radna mesta i ve?e plate radnicima.

Na� projekat ?PROJEKAT PLASTENIK.? ( KAKO DR�AVA MO�E POMO?I RAZVOJ PLASTENI?KE PROIZVODNJE I KAKO MO�E ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?), koji nudimo Vladi R. Srbije, obezbe?uje novo znanje, proizvodi nove preduzetnike i nove stru?njake, obezbe?uje znatno ve?e plate radnicima i nudi masovnu proizvodnju plasteni?kih proizvoda za doma?e tr�i�te i za izvoz.

PROJEKAT PLASTENIK!

�TA PREDLA�EM?

Predla�em, da Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnom vla�?u i autorom projekta, realizuje ovaj projekat ? PROJEKAT PLASTENIK? ( KAKO DR�AVA MO�E POMO?I RAZVOJ PLASTENI?KE PROIZVODNJE I KAKO MO�E ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?) a koji ?e, na nivou op�tine od 40.000 stanovnika, zaposliti 108, a na nivou republike, 21.600 radnika u plasteni?koj proizvodnji, po principu samozapo�ljavanja i razviti preduzetni�tvo.

�ta dr�ava ? Vlada R. Srbije treba da uradi?

 1.   Vlada R. Srbije treba da usvoji ovaj projekat, donese potrebne propise i uredbe i imenuje direktora, koji ?e realizovati ovaj projekat.

NAPOMENA!!! PREDLA�EM PREDSEDNIKU VLADE R. SRBIJE ALEKSANDRU VU?I?U DA AUTORA OVOG PROJEKTA, Vujanovi? �ivojin gra?. in�, IMENUJE ZA DIREKTORA OVOG PROJEKTA, ZA NAREDNE 4 godine. 

 

2.   Lokalna vlast treba da NAPRAVI 20 PARCELA, povr�ine od po 1 hektar ( 10.000 m2 ), za potrebe plasteni?ke proizvodnje. na povoljnoj lokaciji, na dr�avnom ili     iznajmljenom zemlji�tu, pored tvrdog puta, u zoni gde je mogu?e navodnjavanje i gde ima struje.

 

3.   Dr�ava bi preduzetnicima pomogla, da se na tim parcelama organizuje plasteni?ka proizvodnja povr?a i cve?a, po principu samozapo�ljavanja. Odnosno, Vlada R. Srbije i lokalna vlast, pomogle bi da se napravi, 20 orta?kih preduze?a, preduzetni?ki radnji po 5 radnika - ortaka, koji ?e svoj biznis realizovati na ovim parcelama, u plasteni?koj proizvodnji po ovom projektu.

 

4.   Dr�ava, u ovom slu?aju op�tinska vlast, iznajmila bi orta?koj grupi 1 hektar poljoprivrednog zemlji�ta, po ceni od 230 eura po hektaru, za godinu dana.

 

5.   Dr�ava, Vlada R. Srbije i lokalna vlast, pomogla bi, de se novoformiranom preduze?u obezbedi plastenik povr�ine 400 m2 po ortaku, odnosno, plastenik povr�ine 2.000 m2 po orta?koj grupi.

 Kredit za kupovinu plastenika bi bio na 4 godine, uz grejs period od 1 godinu, po sistemu lizinga! Ove uslove, dr�ava bi dogovorila sa bankarima.

Ovde bi dr�ava bila, tre?i �irant ? garant, da ?e kredit biti vra?en. Prvi garant, da ?e kredit biti vra?en, je novoformirano Doo preduze?e ili radnja i ono daje menicu, drugi garant su ortaci i oni daju menicu a tre?i garant je dr�ava i ona daje menicu.

U ovom slu?aju, novoformirana orta?ka preduze?a ili orta?ke preduzetni?ke radnje, ne dobijaju novac za kupovinu plastenika na svoj �iro ra?un, nego BANKE PLA?AJU PLASTENIKE posle njihove monta�e, a po nalogu novoformiranog preduze?a ili preduzetni?ke radnje.

 

6.   Kad op�tinska komisija, koja ima 3 ?lana, izabere orta?ku grupu od 5 ?lanova, tada oni osnivaju preduze?e ili orta?ku radnju u skladu sa zakonom. ( Jednog ?lana komisije predla�e predsednik op�tine, jednog poljoprivredni fakultet a jednog autor ovog projekata.)

7.   Kako obezbediti potrebno znanje, za plasteni?ku proizvodnju povr?a i cve?a?

Preduzetnici, orta?ka preduze?a i preduzetni?ke radnje, obavezni su da sklope ugovor sa in�enjerom poljoprivrede koji ima licencu za ovaj projekat, o dugoro?noj poslovnoj saradnji i o prenosu znanja u plasteni?koj proizvodnji.

Poljoprivredni in�enjer, koji �eli da se bavi plasteni?kom proizvodnjom po ovom projektu, obavezan je da napravi projekat o poslovnoj saradnji i da ga prestavi orta?kim preduze?ima i preduzetni?kim radnjama. Obavezan je da ih ubedi da je on njihov pravi izbor.

Poljoprivredni in�enjer, koji obezbedi minimum pet ugovora o poslovnoj saradnji sa orta?kim preduze?ima i radnjama, ima pravo na dr�avnu subvenciju za bruto platu u iznosu od 50% ,u naredne dve godine. Ovu subvenciju finansira lokalna samouprava.

 

8.   Kako obezbediti trgovca, koji ?e prodati robu proizvedenu u plastenicima?

Preduzetnici, orta?ka preduze?a i preduzetni?ke radnje, obavezni su da sklope ugovor sa menad�erom trgovcem koji ima licencu za ovaj projekat, o dugoro?noj poslovnoj saradnji o plasmanu-prodaji povr?a i cve?a proizvedeni u plasteni?koj proizvodnji.

Menad�er - trgovac, koji �eli da prodaje proizvode proizvedene po ovom projektu, obavezan je da napravi projekat o poslovnoj saradnji i da ga prestavi orta?kim preduze?ima i preduzetni?kim radnjama. Obavezan je da ih ubedi, da je on njihov pravi izbor.

Trgovac, koji obezbedi minimum pet ugovora o poslovnoj saradnji sa orta?kim preduze?ima i radnjama, ima pravo na dr�avnu subvenciju za bruto platu, u iznosu od 50% za dve godine. Ovu subvenciju finansira lokalna samouprava.

 

9.   Ko i kako odlu?uje, kakav plastenik i oprema kupiti i od koga?

Koji plastenik i plasteni?ku opremu kupiti, odlu?uju zajedno, predstavnik novoformiranog orta?kog preduze?a ? preduzetni?ke radnje i predstavnik dr�ave.

 

10.   Ko obezbe?uje obrtna sredstva ?

Obrtna sredstva za proizvodnju, obezbe?uju sami ortaci!

 

11.   Do kada je otvoren konkurs?

Javni konkurs bit ?e otvoren, dok se ne realizuje projekat u potpunosti!

 

12.   Koliko ?e biti orta?kih preduze?a, preduzetni?kih radnji u op�tini a koliko u republici?

Op�tina veli?ine od 40.000 stanovnika treba da ima:

20 parcela za plasteni?ku proizvodnju, veli?ine po 1 hektar,

20 orta?kih preduze?a ili preduzetni?kih radnji sa plastenicima povr�ine po 2000 m2 , odnosno, ukupna povr�ina plastenika u jednoj op�tini, u prvoj godini, bit ?e 40.000 m2.

Na nivou Srbije treba da bude:

4.000 parcela za plasteni?ku proizvodnju, veli?ine po 1 hektar,

4.000 orta?kih preduze?a ili preduzetni?kih radnji sa plastenicima povr�ine po 2000 m2 , odnosno, ukupna povr�ina plastenika na nivou republike, u prvoj godini, bit ?e 8.000.000 m2.

 

13.   Koliko radnika zapo�ljava ovaj projekat?

Na nivou jedne op�tine projekat bi zaposlio: 100 radnika ortaka ( Ra?unica: 20 orta?kih grupa x 5 ortaka = 100 radnika ortaka), 4 poljoprivredna in�enjera i 4 menad�era-trgovca.

Na nivou Srbije, projekat bi zaposlio: 20.000 radnika ortaka ( Ra?unica: 200 op�tina x20 orta?kih grupa x 5 ortaka = 20.000 radnika ortaka), 800 poljoprivredna in�enjera ( Ra?unica: 200 op�tina x 4 in�enjera = 800 in�enjera) i 800 trgovca ? menad�era ( 200 op�tina x 4 trgovca = 800 trgovaca ? menad�era. ).

 

14.   Za�to se iznajmljuje 1 hektar ( 10.000 m2 ) zemlji�ta, a plastenik je 2.000 m2?

Da bi novoformirana orta?ka preduze?a imala �ansu za razvoj, potrebno je obezbediti ve?u parcelu, za nove plastenike, koje ?e oni sami kupiti. Potrebno je stvoriti �ansu za uspeh, za ve?u produktivnost i ve?i profit. Zato smo predvideli da parcela bude 1 hektar.

 

EKONOMSKA RA?UNICA!

Da li je ekonomski opravdana ova investicija, ovaj projekat?

Da bi dali ispravan odgovor i da bi bolje razumeli ovaj projekat, pozvati ?e mo u pomo? Petera Korstena iz Holandije.

Citat!

Inovativna stakleni?ka proizvodnja paradajza u Holandiji

Podaci o tro�kovima i zaradi

Skoro 1oo% proizvodnje paradajza u Holandiji se proizvodi u staklenicima koji se greju prirodnim gasom. Proizvodnja traje cele godine, sadnja se obavlja u drugoj polovini decembra, a berba traje sve do po?etka decembra naredne godine. Prinos je izme?u 55 i 65 kg/m2, zavisno od sorte i raspolo�ive opreme. Uz prose?nu cenu paradajza 0,75 - 0,80 evra po kg, takva proizvodnja donosi prihod oko 45 evra po kvadratnom metru.

Tre?ina ovog prihoda odlazi na tro�kove radne snage. Otprilike isti iznos tro�kova je i za materijal i tro�kove grejanja. Preostalih 33% odlazi na otplatu investicije, bankarsku kamatu i zaradu proizvo?a?a.

Radi pore?enja, proizvo?a? u istom stakleniku bez grejanja mo�e da proizvede oko 25 kg paradajza po kvadratnom metru.

Peter Korsten Botany B.V. Horst-Meterik,Holandija

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AR001_2.htm&autor=12

Zavr�en citat!

Jo� neke va�ne informacije!

• • Prose?na neto plata u Holandiji, u sektoru proizvodnje, je 2.500 eura.
  • Porezi i doprinosi 21 porez + 14.57 doprinosi = 36%
  • Jedan radnik u Holandiji obra?uje 3.000 m2 plastenika.   
  • Prose?na potro�nja paradajza u Srbiji je, 16 kg po stanovniku.
  • Prose?na potro�nja paradajza u EU je 27 kg po stanovniku.
  • Pretpostavljena prose?na potro�nja paradajza u Rusiji je 21 kg po stanovniku.
  • Broj stanovnika u Moskvi je 12 miliona.
  • Moskva potro�i oko 252.000 tona paradajza godi�nje.

Za�to sam citirao Petera Korstena i proizvodnju paradajza u Holandiji? Za�to sam uzeo za primer, proizvodnju paradajza u Holandiji? Mnogi ?e re?i da ovaj primer neprikladan, i da mi te prinose, koje posti�e Holandija, ne mo�emo dosti?i.

Primer!!! Na tr�i�tu Moskve, sre�?e se paradajz iz Holandije i paradajz iz Srbije proizveden po ovom projektu. I zato se moraju porediti, svi parametri plasteni?ke proizvodnje u Srbiji i Holandiji, pa i parametri prinosa, i ako mnogi misle da je to za nas nedosti�no.

Ra?unica! ????

1.   Gra?anine, ti koji nema� posla, ti koji tra�i� posao, ti koji ?ita� ovaj projekat, mo�da ?e� ba� ti na?i posao u nekom plasteniku. Imat ?e� neto platu 200 eura mese?no. Radit ?e� efektivno 8 ?asova dnevno, i ve?ina vas ?e raditi kao sezonski radnici.

Ti ?e� ko�tati poslodavca 4.158 eura godi�nje. ( Ra?unica: 200 eura plata x 1.65 porezi i doprinosi x 12 meseci x 1.05 ostali tro�kovi =4.158 eura. )

Ti gospodine koji tra�i� posao, sa tobom ?e poslodavac, ( Na primer: poslodavac iz Holandije. ), ostvariti ukupan prihod u iznosu od 112.500 eura. ( Ra?unica:3.000 povr�ina plastenika, koji obra?uje 1 radnik x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prose?na cena paradajza na godi�njem nivou = 112.500 eura. )

2. Gra?anine, uzmi sudbinu u svoje ruke, radi za sebe, otvori svoj biznis i tra�i od dr�ave da ti pomogne! Ja ?u te u daljem tekstu oslovljavati sa, preduzetnik ? ortak!

 

3.   Preduzetni?e! Ako radite za sebe, ako otvori� firmu, ako ti ima� svoj plastenik, ra?unica pokazuje slede?e:

Kao ortak u novoformiranom preduze?u, odredite sami sebi mese?nu platu od 300 eura! U tom slu?aju, ti ?e� ko�tati sopstveno preduze?e 6.237 eura (Ra?unica:300 eura plata x 1.65 porezi i doprinosi x 12 meseci x 1.05 ostali tro�kovi =6.237 eura. )

 

4.   Preduzetni?e, dr�ava ?e ti pomo?i da kupi� plastenik povr�ine 400 m2 i da organizuje� plasteni?ku proizvodnju u svom plasteniku!

Koliko to ko�ta?

Plastenik povr�ine 400 m2 i sistem za navodnjavanje ko�tati ?e te 5.000 eura. Kredit ?e biti na 4 godine, uz grejs period od 1 godinu. Za ovaj kredit, ne?e� davati nikakvu hipoteku, dat ?e� samo menicu. A banka ?e dati kredit, za kupovinu plastenika, zato �to je dr�ava tre?i garant - �irant.

Koliki prihod mogu da o?ekujem?

Sa plastenikom od 400 m2 ostvariti ?e� ukupan prihod od 15.000 eura. ( Ra?unica:400 povr�ina plastenika x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prose?na cena paradajza na godi�njem nivou = 15.000 eura. )

To je malo!

Ta?no je, plastenik povr�ine od 400 m2 za jednog radnika je malo, ali dr�ava mo�e da pomogne samo toliko. Bilo bi lepo, kad bi vi sami mogli da finansirate jo� 800 m2 plastenika po ortaku. Svetska norma ka�e, da jedan radnik opslu�uje plastenik povr�ine 3.000 m2. Zato smo i predvideli, da jedna orta?ka grupa dobije zemlji�te povr�ine 10.000 m2, odnosno 2.000 m2 po ortaku.

Kroz 5 godina , va�e preduze?e ?e kupiti nove plastenike, imat ?e te 2.000 m2 plastenika po ortaku, a tada ?e ukupni prihod po radniku iznositi 75.000 eura godi�nje. ( Ra?unica: 2.000 povr�ina plastenika x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prose?na cena paradajza na godi�njem nivou = 75.000 eura. )

�TA DR�AVA DOBIJA?           

Dr�ava dobija :

1.   20.000 preduzetnika, koji ?e biti organizovani u 4.000 orta?kih preduze?a, pet preduzetnika - ortaka po jednom orta?kom preduze?u, a koji ?e se zaposliti po principu samozapo�ljavanje! ( Ra?unica: 5 preduzetnika ? ortaka u novoformiranom orta?kom preduze?u, preduzetni?koj radnji x 20 novoformiranih orta?kih preduze?a x 200 op�tina = 20.000 preduzetnika )

 

2.   800 stru?njaka, poljoprivrednih in�enjera, koji ?e znati da rade ovaj posao i koji ?e se zaposliti po principu samozapo�ljavanje! . ( Ra?unica: 1 poljoprivredni in�enjer opslu�uje 5 orta?kih preduze?a, a imat ?e mo 4.000 novoformiranih orta?kih preduzetni?ki preduze?a. Ra?unica je: 4.000 orta?kih preduze?a : 5 = 800 poljoprivrednih in�enjera. )

 

3.   800 menad�era - trgovaca, koji ?e nau?iti da prodaju proizvode iz plastenika, i koji ?e se zaposliti po principu samozapo�ljavanje!. ( Ra?unica: 1 menand�er - trgovac, opslu�uje 5 orta?kih preduze?a, a imat ?e mo 4.000 novoformiranih orta?kih preduze?a. Ra?unica je: 4.000 orta?kih preduze?a : 5 = 800 menad�era ? trgovaca. )

 

4.   4.810 novozaposlenih radnika, koji ?e se zaposliti na proizvodnji plastenika i plasteni?ke opreme. ( Ra?unica: Godi�nje ?e trebati proizvesti 20.000 plastenika i plasteni?ke opreme, povr�ine od 400 m2, ?ija je cena 5.000 eura po plasteniku, a ukupan prihod na ovom poslu je 100.000.000 eura godi�nje. Koliko ?e ovaj posao anga�ovati radnika? Pretpostavljamo, da ?e u ukupnom prihodu proizvodnje plastenika i plasteni?ke opreme, plate radnika u?estvovati sa 30% . Pa je ra?unica slede?a: 100.000.000 ukupan prihod x 30% procenat, u?e�?a plata : 6.237 godi�nja bruto plata radnika = 4.810 radnika.)

 

5.   Plasteni?ku proizvodnju, u prvoj godini, na povr�ini od 800 hektara, a kroz 5 godina na povr�ini od 4.000 hektara. ( Ra?unica: Jedno orta?ko preduze?e imat ?e plastenik povr�ine od 2.000 m2, 5 ortaka x 400 m2 povr�ina plastenika = 2.000 m2 ili 0,2 hektara. Ra?unica za prvu godinu: 0.2 hektara po orta?kom preduze?u x 4.000 preduze?a = 800 hektara. Ra?unica posle 5 godina je: 1 hektar po orta?kom preduze?u x 4.000 preduze?a = 4.000 hektara. )

 

6.   Proizvodnju, na primer PARADAJZA, u prvoj godini u plastenicima proizveli bi 400.000 tona, a u petoj godini 2.000.000 tona paradajza godi�nje. Stvoriti ?e mo uslove da Srbija ima kvalitetne proizvode u velikim koli?inama, koje mo�e ponuditi svetskom tr�i�tu pa i Rusiji. Nama je potreban sistem, koji ?e pokrenuti doma?u proizvodnju, a ne dobri trgovinski ugovori sa Rusijom, Kinom, Amerikom ili EU. Sa pomenutim zemljama, ve? imamo dobre ugovore, ali korist nikakvu. Nemamo �ta da im prodamo, pa ni paradajz, o kome ja pi�em.

 

7.   Prihod u plasteni?koj proizvodnji u iznosu od 300.000.000,00 eura ( trista miliona ), u prvoj godini, ( Ra?unica: Na primer proizvodnja paradajza: 20.000 preduzetnika x 400 m2, povr�ina plastenika x 50 kg, prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prose?na cena po kg = 300.000.000 eura ), a u petoj godini 1.500.000.000 eura, milijardu i pestomiliona eura, na godi�njem nivou. ( Ra?unica: Na primer u proizvodnji paradajza: 20.000 preduzetnika x 2.000 m2, povr�ina plastenika x 50 kg, prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prose?na cena po kg = 1.500.000.000 eura )

 

8.   Prihod preduze?a koja PROIZVODE PLASTENIKE I PLASTENI?KU OPREMU je:

 

100.000.000, sto miliona eura, na godi�njem nivou. ( Ra?unica: 1 plastenik od 400 m2 po preduzetniku x 5 ortaka x 20 orta?kih preduze?a x 200 op�tina x 5.000 eure, cena jednog plastenika = 100.000.000 eura godi�nje.)

 

9.   Prihod po osnovu doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje u iznosu od 61.799.400 eura, ( Ra?unica: 26.410 radnika, koje ?e anga�ovati ovaj projekat x 195 eura, doprinosi za neto platu od 300 eura x 12 meseci = 61.799.400 eura. ) na godi�njem nivou.

 

10.   Prihod po osnovu poreza na dobit u iznosu od 6.000.000 eura prve godine. (Ra?unica: 400.000.000 ukupan prihod po ovom projektu x 10% procenjena vrednost dobiti od ukupnog prihoda x 15% stopa poreza na dobit = 6.000.000 eura), posle 5 godina iznosio bi 24.000.000 eura, na godi�njem nivou. ( Ra?unica: 1.600.000.000 ukupan prihod po ovom projektu posle 5 godina x 10% procenjena vrednost dobiti od ukupnog prihoda x 15% stopa poreza na dobit = 24.000.000 eura)

 

11.   Prihod po osnovu PDV-a u prvoj godini bio bi 76.660.000 eura. ( Ra?unica: 300.000.000 eura, prihod od prodaje paradajza x 20%, PDV porez + 100.000.000 eura, ukupan prihod na proizvodnji plastenika x 16.66% PDV porez = 76.660.000 eura) na godi�njem nivou, a u 5 godini, prihod od PDV bio bi 316.660.000 eura. ( Ra?unica: 1.500.000.000 eura, prihod od prodaje paradajza x 20%, PDV porez + 100.000.000 eura, ukupan prihod na proizvodnji plastenika x 16.66% PDV porez = 316.660.000 eura. ) na godi�njem nivou.

 

�TA JO� DR�AVA DOBIJA?

Dr�ava dobija i ne�to �to je bar deset puta vrednije od novca, koji ?e se skupiti po osnovu poreza i doprinosa, a to je:

• Dobija 20.000 preduzetnika.
• Dobija 800 sposobnih i stru?nih in�enjera poljoprivrede.
• Dobija 800 menad�era trgovaca.
• Dobija pet preduze?a, koja ?e proizvoditi ove plastenike.

( Primer: Od ovih 21.600 preduzetnika, njih 5% , a to je 1.080 preduzetnika, izrasti ?e u izuzetno sposobne privrednike. Privrednike, koji ?e voditi Srpsku plasteni?ku proizvodnju do samog svetskog vrha. A to ?e onda vredeti, na desetine milijardi eura.)

KOLIKO OVAJ PROJEKAT KO�TA DR�AVU?

Dr�ava iz bud�eta treba da finansira:

• Zaposlene i saradnike koji ?e realizovati ovaj projekat,
• TV emisiju za promovisanje preduzetni�tva u trajanju od 30 minuta, jedanput mese?no,
• Subvencije za finansiranje 50% plate menand�era trgovaca i poljoprivrednih in�enjera,
• Tro�ak bankarske garancije za kupovinu plastenika i plasteni?ke opreme

 PITAMO AUTORA PROJEKTA?

Za�to niste predlo�ili, da dr�ava subvencioni�e preduzetnike u plasteni?koj proizvodnji, tako �to ?e im dati bespovratna sredstva za kupovinu plastenika.

Odgovorite na dole postavljena pitanja!!!

 1.  Ako dr�ava, velikim kompanijama, daje 10.000 eura po zaposlenom, a lokalna vlast daje besplatno zemlji�te i osloba?a ih lokalnih taksi i poreza, za�to niste predlo�ili, da dr�ava malim preduzetnicima da bespovratna sredstva za kupovinu plastenika, kad bi to radno mesto dr�avu ko�talo 5.300 eura, a to je mnogo manje od onoga �to dr�ava daje velikim, uglavnom stranim, kompanijama.

2.  Ako dr�ava mo�e da pokrije gubitak �elezare Smederevo od 150 miliona eura za godinu dana, a to je 30 hiljada eura bespovratnih sredstava po radniku, za�to onda niste predlo�ili da dr�ava bespovratnim sredstvima pomogne male preduzetnike.

3.  Ako je dr�ava omogu?ila Miodragu Kosti?u da kupi tri �e?erane za po 3 eura, i ovo su subvencije ? bespovratna sredstva, za�to onda niste predlo�ili da dr�ava ne�to pokloni i malim preduzetnicima.

 

ODGOVOR AUTORA!!!

Vi pitate! Za�to nismo predlo�ili subvencije?

Nismo predlo�ili subvencije, jer ne �elimo da varamo narod i preduzetnike! Subvencije, ili d�aba para kako mi to zovemo, ni�ta dobro nisu donele Srbiji. Od 1990 godine pa do danas, sve vlade R. Srbije davale su subvencije izabranim preduzetnicima i sa takvom ekonomskom politikom ni�ta pozitivno nisu postigli. Postigli su to, da su dodatno zadu�ili dr�avu i ubili preduzetni?ki duh u Srbiji. Podse?am, 1990 godine prose?na plata u Srbiji bila je 1.000 eura i imali smo doma?u proizvodnju, a danas, prose?na plata je manja od 300 eura i nemamo doma?u proizvodnju.

Da bi nas bolje razumeli, moramo objasniti, �ta su subvencije? Subvencije su novac ili imovina, koju Vlada R. Srbije nepovratno daje izabranom preduze?u odnosno osobi.

Da bi Vlada R. Srbije dala nekome subvencije, novac ili imovinu, ona mora od nekoga da uzme taj novac ili imovinu. U na�em slu?aju Vlada R. Srbije uzima novac od gra?ana R. Srbije, novac uzima od sirotinje i daje ga bogata�ima.

Ako po�tujemo logiku, a trebali bi, mo�emo zaklju?iti da u Srbiji sirotinja poma�e bogata�e, odnosno da Vlada R. Srbije uzima novac od sirotinje i da ga daje bogata�ima. Nije logi?no, a ni pametno, da na�a vlada uzima novac od: penzionera, doktora, profesora, radnika, in�enjeru i da ga daje bogata�ima.

Podse?am! Dr�ava Srbija je du�na oko 25 milijardi eura a za poslednjih 25 godina poklonila je izabranim preduze?ima i licima vi�e od 25 milijardi eura. Gde je tu pamet i logika!!!!

Zato mi predla�emo, da Vladi R. Srbije donese zakon koji ?e zabraniti davanje subvencija u bilo kom obliku. Odnosno, da zakonom propi�e, da subvencije mogu iznositi 10% od datih subvencija u 2015 godini i da se one mogu davati sitnim poljoprivrednicima, ugro�enim gra?anima i dr�avnim preduze?ima od nacionalnog interesa, i da to davanje ne sme biti u novcu nego u dobrima. ( Na primer: Sitnim seljacima subvenciju davati u stoci, sadnicama i sli?no, ugro�enim gra?anima u sredstvima za rad a �eleznicama Srbije u rekonstruisanim prugama, vagonima i lokomotivama. Nikako ne mogu dobiti novac, jer ako ga dobiju, dr�avna preduze?a ?e ga podeliti u plate a ugro�eni gra?ani i sitni seljaci u kupovinu novih mobilnih telefona ili ne�to sli?no. )

Kako dr�ava da pomogne razvoj doma?e proizvodnje, ako se ukinu subvencije?

Dr�ava treba da pomogne razvoj doma?e proizvodnje na produktivan i odgovoran na?in. Treba da donese zakon o orta?kom udru�ivanju dr�ave sa preduzetnicima. Treba da prihvati i realizuje projekat: KAKO POKRENUTI PROIZVODNJU? Kako dr�ava da pomogne, razvoj doma?e proizvodnje? Projekatmo�ete pro?itati na sajtu:http://www.privrednicisrbije.rs/aktuelno/272-kako-drava-da-pomogne-razvovj-proizvodnje.html

PRIMER!!!

• Zgrada op�tine Be?ej

 

Da bi ovaj projekat objasnili, na primeru Be?ej, krenuti ?e mo od raspolo�ivih resursa Be?eja.

Resursi op�tine Be?ej!

• • Op�tina upravlja sa 10.000 hektara dr�avnog poljoprivrednog zemlji�ta! Zemlji�te izdaje u zakup.
  • Op�tina ima prihod od iznajmljivanja dr�avnog zemlji�ta oko 1 milion eura godi�nje.
  • Be?ej ima termalnu vodu. Na dubini od oko 1000 metara nalazi se topla voda ?ija je temperatura 60 do 65 stepeni Celzijus i mo�e se po jednoj bu�otini, u varijanti samoizliva, dobiti oko 20 litara u sekundi.
  • Be?ej ima oko 6.000 nezaposlenih.

�ta predla�em?

Predla�em da rukovodstvo op�tine Be?ej, u saradnji sa Vladom R. Srbije, na teritoriji op�tine Be?ej realizuje ovaj projekat, odnosno da opredeli 24 parcele poljoprivrednog zemlji�ta, veli?ine 1 hektar, za plasteni?ku proizvodnju.

1.  Predla�em da plasteni?ke parcele opredele u svim naseljenim mestima op�tine Be?ej i to:

1. U Be?eju, u zalivnom sistemu pored kanala, da opredeli 10 parcela po 1 hektar,
2. U Ba?kom Gradi�tu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 4 parcele po 1 hektar,
3. U Ba?kom Petrovom selu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 4 parcele po 1 hektar,
4. U Radi?evi?u, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar,
5. U Mile�evu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar,
6. U Poljanici, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar.

 

2.  Predla�em da se uradi situacioni plan ovih parcela i da se isti objavi na sajtu op�tine Be?ej.

 

3.  Predla�em da se konkurs za dodelu ovih parcela za plasteni?ku proizvodnju, po ovom projektu, objavi na sajtu op�tine Be?ej.

Svi gra?ani R. Srbije imaju pravo da konkuri�u na ovaj konkurs. ( Ne treba Be?ejci da se boje nekog Suboti?ana ili Leskov?anina, koji bi se doselio u Be?ej i zapo?eo plasteni?ku proizvodnju. )

Konkurs bi bio otvoren dok se ne dodele sve predvi?ene parcele.

 

Kako bi se finansirao ovaj projekat u Be?eju?

Ovaj projekat finansirao bi se od zakupa, koji op�tina Be?ej ubira iznajmljivanjem dr�avne zemlje.

Kako ovaj projekat realizovati?

Predsednik op�tine Be?ej, traba da formira tro?lanu komisiju, koja ?e imati zadatak da realizuje ovaj projekat.

NAPOMENA!!! PREDLA�EM PREDSEDNIKU OP�TINE Be?ej, da za predsednika komisije imenuje autora ovog projekta, in�enjera Vujanovi? �ivojina.

�ta ovaj projekat donosi op�tini Be?ej?

Ovaj projekat doneo bi:

• • Be?ej bi dobio 24 nova orta?ka preduze?a u proizvodnji.
  • Dobio bi 120 preduzetnika, koji su se zaposlili po principu samozapo�ljavanja.
  • Dobio 10 trgovaca menad�era, koji su sposobni da prodaju plasteni?ke proizvode.
  • Dobio 9 in�enjera, koji ?e imati svetsko znanje u plasteni?koj proizvodnji.
  • Zaposlio bi 139 radnika.
  • Dobio plasteni?ku proizvodnju povr?a i cve?a. Pokazano u brojkama Be?ej bi dobio: pokaz kroz paradajz, u prvoj godini dobio bi oko 2.640 tona paradajza a u ?etvrtoj godini dobio bi oko 13.200 tona, a kad to pretvorimo u novac onda bi dobit bila: ukupan prihod u prvoj godini iznosio bi oko 1.980.000 eura, a u ?etvrtoj godini dobit bi bila oko 9.900.000 eura godi�nje.
  • Koliki bi poreski prihod op�tini Be?ej doneo ovaj projekat, ne?u ja da ra?unam, neka to izra?unaju op�tinski slu�benici.
  • Ovaj projekat bi podstakao razvoj preduzetni�tva i u drugim oblastima privre?ivanja, a to je njegova najve?a vrednost.

NAPOMENA !!!

Da bi ubedili Vladu R. Srbije da realizuje ovaj projekat i da pomogne razvoj doma?e proizvodnje, odnosno da pomogne male privrednike:

1. 1. Potrebno je ovaj projekat u skra?enoj verziji objaviti u dnevnim novinama.
   2. Potrebno je organizovati konferenciju za �tampu i na njoj objasniti ovaj projekat.
   3. Potrebno je jednom mese?no, 10 pota godi�nje organizovati konferenciju za �tampu, i javno pitati Vladu R. Srbije, za�to ne?e da pomogne male preduzetnike i za�to ne?e da pomogne razvoj plasteni?ke proizvodnje.

 

Vi sudite i ocenjuj te, koliko je ovaj projekat vredan!!!

TOLIKO OD NAS!!! 

SAD STE VI NA REDU!!!

Dignite i Vi glas protiv: neznanja, neodgovornosti, bezidejnosti, bahatosti, sujete, protiv iseljavanja. Pomozite ovu borbu!!!

Kako, Vi mo�ete pomo?i ovu borbu?

Mo�ete pomo?i tako �to ?e te:

1. Napisati neki projekat koji nudi re�enje nekog problema, a mi ?e mo taj projekat objaviti na na�em sajtu!!!
2. Ovaj projekat poslati prijatelju i poznaniku!!!
3. Reklamirati na sajtu Privrednici Srbije!!!
4. Donirati Udru�enje gra?evinskih in�enjera Srbije-UGIS ( Pogledajte web stranicu: https://www.privrednicisrbije.rs/o-nama.html )

 

Sa po�tovanjem !

 Predsednik UGIS i

• Predsednik udru�enja Privrednici Srbije
• Ing Vujanovi? �ivojin
• Kont. tel. 069-155-41-22