| 
| 
Diskriminacija malih privrednika u poljoprivredi
i šansa u plasteni?koj proizvodnji
Ova pri?a kazuje kako Vlada RS vrši diskriminaciju malih privrednika a kakve šanse propušta u razvoju malog preduzetništva u plasteni?koj proizvodnji.
Uvod !
Velika šansa u razvoju preduzetništva u Srbiji je u:
- proizvodnji povr?a i cve?e pod plastenikom-staklenikom,
- proizvodnja plastenika i
- opreme za plastenike.
Ovo nije samo šansa malih privrednika da u ovoj oblasti mogu da ostvare svoj biznis, ovo je šansa i za državu da zaposli radnike.
Da bi se ova šansa iskoristila potrebno je da država smanji diskriminaciju malih privrednika, da uvaži interese malih privrednika i da predložene projekte preto?i u zakone i da ministarstvo poljoprivrede podstakne orta?ko udruživanje.
Ovom prilikom navest ?e samo nekoliko diskriminacionih postupaka koje vrši vlada RS nad malim privrednicima u poljoprivredi.
Vlada RS daje subvenciju ( nepovratna finansiska srestva ) poljopeivrednicima-ratarima 140 eura po hektaru odnosno 14.000 eura za 100 hektara odnosno 140.000 eure jrdnom privredniku jer pojedinci imaju i više od 10 gazdinstava.
Kad mali privrednici predlože republi?koj, pokrainskoj i lokalnoj vlasti da po principu orta?kog udruživanja sa malim privrednicima u?e u projekat proizvodnje povr?a i cve?a pod plastenikom-staklenkom a potrebno ulaganje za plastenika-staklenik je 12. do 15. eura/m2 i zaposlili bi 4 do 5 radnika na hektar i tražimo da država uloži 50% srestava koja bi se vratila posle 5 godina onda je to ekonomski ne opravdano i nema para a ekonoski je opravdano i za to ima para da se velikim privrednicima da i po 140.000 eura nepovratno. ( Vidi ,, Projekat oživljavanja privrede i preduzetništva u Srbiji ,, Projekat 1 )
Vlada RS daje subvenciju i po 9.000 eura po novozaposlenom radniku ( ovu mogu?nost koriste velike strane kompanije ) a nije spremna da uloži srestva sa malim privrednicima po principu orta?kog udruživanja u izgradnju mini mlekara i ako bi se ta srestva vra?ala posle 5 godina. Ovaj projekat bi angažovao minimum 6 radnika i imali bi gde da se zaposle mladi inženjeri tehnologije. ( Vidi rubriku BERZA-OGLASI )
Da je velika šansa u proizvodni povr?a i cve?a pod plastenikom ne tvrdi samo autor ovog teksta ve? i prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u N. Sadi ?iji dole prikazan tekst smo pozajmili.
Šansa pod plastenikom
Po?etak citata:
REŠENJE za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude podizanje plastenika ili staklenika. ?etovoro?lana porodica, kako objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Izgradnja plastenika, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a država, poslednjih godina nudi povoljne kredite i podsticaje za njihovo podizanje.
I pored toga, kako procenjuje Ilin, u odnosu na zemlje sa razvijenom poljoprivredom, u Srbiji ima premalo plastenika i staklenika. Procenjuje se da na celoj teritoriji naše zemlje nema više od šest hiljada hektara pod plastenicima ili staklenicima. U Vojvodini se nalazi oko 40 odsto od ove površine.
Kada se uzme u obzir da su prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu ve?i od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, ra?unica je jasna - kaže Ilin. - Poljoprivrednik, da bi živeo od ratarstva, treba da ima najmanje 300 hektara zemlje. Prose?an posed, kod nas je oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da reše egzistenciju upravo kroz plasteni?ku proizvodnju.
Poljoprivrednici u Srbiji, me?utim, isti?e Ilin, još uvek mnogo ?svaštare?, odnosno, bave se istovremeno ratarstvom, povrtarstvom, sto?arstvom, pa i vo?arstvom.
- Na taj na?in rasipaju energiju, a ni u jednom poslu ne postižu pravi rezultat - objašnjava Ilin. - U zemljama sa razvijenom poljoprivredom, kao što je Holandija, ve? je zavladala uska specijalizacija, a poljoprivrednici su se specijalizovali za uzgoj pojedinih vrsta biljaka.
Srbija, ina?e, kako isti?e Ilin, još uvek uvozi ve?i deo ranog povr?a, koje bi se moglo uzgajati u plastenicima, tako da prostora na tržištu ima dovoljno.
Proizvodnja koju imamo, ne može da podmiri potrebe Srbije, pre svega koli?inski, ali ni u kontinuitetu - kaže Ilin. - Najviše povr?a uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici sa svojim izvorom toplote, u kojima bi se i preko zime gajilo povr?e za naše potrebe.
U plastenicima, objašnjava Ilin, gaji se gotovo svo povr?e. Naj?eš?e se gaji salata, a zatim su tu paprike, paradajz, krastavci, pa i dinje i keleraba.
ZNANjE
PROBLEM, koji se javlja kod proizvodnje u staklenicima i plastenicima, kako isti?e Ilin, je i nedostatak znanja.
- Ne samo poljoprivrednici, ve? i agronomi, teško drže korak sa najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti - kaže Ilin. - U Holandiji, na primer, godišnje se, samo zbog stare tehnologije, ruši jedan odsto staklenika. Tehnologija u ovoj oblasti, niaime, napreduje jednako brzo kao i tehnologija u oblasti informatike ili telekomunikacija.
Završen citat.
izvor: Vecernje Novosti
Napomena:
Vlada RS ostaje uporna u pomaganju velikih privrednika na štetu malih pa i po cenu uli?nih protesta i blokada. Najsvežiji protest je protest malinara nazvan Selja?ka buna.
Pitanje za vladu RS !
Zašto Vlada RS nije uvažila naš predlog i kao probni projekat ponudila malinarima slede?e:
- da se udruži 5 malinara sa ciljem da izgrade mini hladnja?u,
- da država na svaki njihov uloženi euro da isto toliko,
- da im pomogne da na?u trgovca u plasmanu njihove robe u inostranstvu.
Na ovakav na?in posticaja poljoprivredi, malinari bi mogli da prodaju sami svoju roba a gra?evinska preduze?a bi dobili posao u izgradnji mini hladnja?a
Autor:
Ing Vujanovi? Živojin
