�

Ovaj projekat govori o pogre�noj ekonomskoj politici, koju Vlada RS sprovodi poslednjih 25 godina ! Ova naopaka ekonomska politika, ugasila je industrijsku proizvodnju, uni�tila na� izvoz, ostavila radnike bez posla, ostavila penzionere bez dostojne penzije a mladost Srbije bez budu?nosti.

Mi nudimo projekat koji nudi re�enje kako: obnoviti industrijsku proizvodnju, pove?ati izvoz, zaposliti nezaposlene, pove?ati plate i penzije, zaustaviti iseljavanje na�e mladosti i vratiti veru u bolju budu?nost.

�

Analiza ekonomskih rezultata !

Ako poredimo industrijsku proizvodnu u Srbiji u 2009. godinu sa industrijskom proizvodnjom u 1989. godinom, dolazimo do pora�avaju?e istine. Industrijska proizvodnja u 2009 godini na nivou od 40% industrijske proizvodnje, koju smo imali u 1989. godini.

Za�to je ovakvo katastrofalno stanje ?

Ovakvo stanje je logi?no, jer smo ukinuli doma?u proizvodnju. Da doma?e proizvodnje danas nemamo, a da smo je imali 1989 godine, govori primer iz Be?eja. Primer je mogao biti, bilo koji drugi grad u Srbiji, jer je stanje svugde isto !

Primer iz Be?eja !

U Be?eju 1989 godine radile su slede?e firme: Zidar, Be?ejtrans - teretni saobra?aj, Nova moda, 8 oktobar, Fadip, Jedinstvo, Platnara, �ivinopromet, Pivara, Univerzal itd, u njima je radilo 10.000 radnika, ostvarivali prose?nu platu od 1.000 DM ( maraka ) �to je vi�e od dana�njih 1.000 eure, a u 2010 godini ove firme ne postoje, radnici nigde ne rade, a prose?na plata je ispod 200 eura.

�

�

�

• Samo u ovoj fabrici 1989 godine, radilo je 2.500 radnika, primalo platu vi�e

od dana�njih 1.200 eura, i na na kraju godine primali 13 platu.

Sada�nje stanje !

Porede?i ovu i pro�lu godinu, pad u trgovini je oko 25%, a u gra?evinskoj industriji je oko 50 % i sa tendencijom pogor�avanja.

Predhodni stav govori da: trgovci nemaju kome da prodaju robu, i ako su im radnje pune robe, prevoznici nemaju �ta da prevoze, paori nemaju kome da prodaju svoje proizvode, gra?evinska preduze?a -radnje nemaju za koga da grade, jer nema kupaca i investitora.

Za�to je ovakvo ?

Sada�nja praksa nekontrolisanog uvoza, svega i sva?ega, dovela je do toga da se u Srbiji ni�ta ne isplati proizvoditi: A to je dovelo: da nema kupaca i investitora, da nema interesa za proizvodnim preduzetni�tvom, do velike nezaposlenosti, malih plata i do ne zainteresovanosti velikih kompanija da ula�u u Srbiju. Velike proizvodne kompanije ne?e do?i u Srbiju, nemaju kupce za svoju robu, prose?na plata od 200 eura ne nudi dobru perspektivu.

Lokalna vlast �ivi u zabludi, ona veruje da ?e privu?i strane investitore, tako �to ?e im davati besplatno zemlji�te. Mo�emo mi davati investitorima besplatno opremljeno gra?evinsko zemlji�te, oni ne?e do?i , jer nemaju kome prodati svoj proizvod kad je prose?na plata je 200 eura. Neki ?e uzeti to besplatno gra?evinsko zemlji�te, ne da grade proizvodne fabrike, ve? da bi na tome zaradili. ?ekati ?e povoljnu priliku da to zemlji�te prodaju, i da tako zarade.

Ovakav sistem nekontrolisanog uvoza, kod doma?ih preduzetnika ubio svaku nadu da oni otpo?injanju neku proizvodnju. Svesni su da ih uvoznici mogu uni�titi sa damping cenama, i zato o proizvodnji i ne razmi�ljaju.

Ako �elimo da narod i dr�avu spasimo od ekonomske propasti, mi moramo promeniti ekonomski sistem. Ta promena mora se zasnivati na logici, a ona je, ako �elimo da od sveta ne�to kupujemo, tom svetu moramo ne�to i prodavati. To opet zna?i da moramo doneti zakon o podsticanju izvoza, odnosno moramo zakonom obavezati uvoznike da su obavezni da svoj uvoz pokriju izvozom na�ih proizvoda.

Kupca i investitora, mo�emo dobiti samo ako stvorimo sistem, da na�i privrednici dobiju �ansu da po?nu ne�to da proizvode, a to ?e stvoriti realno zapo�ljavanje i pove?anje plata.

RE�ENJE PROBLEMA !

Tra�imo od Vlada RS da uva�i interes malih i srednjih privrednika, i da donese predlo�eni zakon o podsticaju izvoza. Odnosno da uvoznike zakonom obave�u, da svoj uvoz u R. Srbiju, pokriju izvozom sli?ne robe, po slede?em modelu :

• • u 2011. godini da svoj uvoz pokriju sa 10% izvoza,
  • u 2012. godini da svoj uvoz pokriju sa 20 % izvoza,
  • u 2013. godini da svoj uvoz pokriju sa 30 % izvoza i
  • u 2014. godini da svoj uvoz pokriju sa 40 % izvoza.

�

Ukoliko bi se desilo ?udo, pa Vlada RS donela predlo�ene zakone, desilo bi se slede?e:

• • Proizvodi PIK Be?eja i drugih proizvo?a?a, bi se pojavili u mega marketima: Merkatora, Ideje, Kore itd, u drugim dr�avama, a to zna?i pove?anje doma?e proizvodnje i novo zapo�ljavanje,
  • Uvoznici tekstilne robe morali bi organizovali sopstvenu proizvodnju za izvoz, ili bi u saradnji sa postoje?im preduze?ima ? radnjama organizovali proizvodnju tekstilnih proizvoda za izvoz. Tako bi se stvorio uslov, da neka tekstilna radnja u Be?eju ili nekom drugom gradu, po?ne proizvodnju odevnih predmeta, a to zna?i novo zapo�ljavanje.

�

Stvorili bi se uslovi da se otvori ovakva fabika ili mali pogon.

• • Uvoznici ma�inske industrije, bili bi prinu?eni da organizuju sopstvenu proizvodnju ma�inskih proizvoda ili delova za izvoz, ili u saradnji sa postoje?im preduze?ima ? radnjama organizovali proizvodnju ma�inskih komponenti za izvoz. Ovo re�enje pru�ilo bi �ansu Fadipu, da ponovo po?ne sa proizvodnju ma�inskih delova i komponenti.
  • gra?evinska operativa bi dobila investitore,
  • trgovi bi dobili kupce,
  • do�lo bi do novog zapo�ljavanja i ve?ih plata,
  • nvestitori, koji grade stanove, imali bi kome da prodaju stan,
  • banke bi imale kome da daju kredit,
  • dr�ava ?e dobiti pripadaju?i porez,
  • penzijski i zdravstveni fond, dobili doprinose i
  • ovo re�enje bi dalo �ansu lokalnoj vlasti ( na primer Be?eja ) da dovede nove investitore u industrijsku zonu.

Napomena:

Autor ovog projekta je svestan, da je malo verovatno, da ?e Vlada i Skup�tina RS usvojiti ovaj projekat. Ne?e ga usvojiti, jer oni �titi interese velikih firmi, koje su po pravilu uvoznici, a vlasnici tih firmi su predstavnici vlasti i narodni poslanici.

Ovaj projekat je prosle?en nadle�nim ministarstvima Vlade RS, In�enjerskoj komori Srbije, rukovodstvu sindikata gra?evinskih radnika, koji su pokazali ne zainteresovanost. Vi, ?itaoci, ocenite koliko je dobar ili lo� ovaj projekat.

�ing Vujanovi? �ivojin